Vidi, kad god se spomene neki simbol Beograda ja počinjem da kukam. Eto, nekad je to bilo mnogo lepše. Ovi su uništili ovo i ono, strašno je šta nam se dešava, bla, bla, bla... Omatorio sam drugog objašnjenja nemam. A zapravo treba iskoristiti prednosti koje je sadašnja gradska vlast donela menjajući namenu mnogim simbolima Beograda. Na trgu republike može da bude aerodrom i ogromna kuhinja kakvu Džejmi Oliver može samo da sanja. Izbedačio sam ga danas, garantovano, ali ajde da krenemo redom...

Čekaj pričao sam vam već da se Janko napičio sa Radojičičičićem? E, ali priča se nastavlja. Vidi, Janko i Radojičičičić postaju nešto slično kao Đilas i Vesić, ali nema veze meni je super, nije dosadno. Doktor upotrebljava svoje super moći. On nakon dijaloga u pomoć zove komunalnu miliciju (glupog li naziva majko mila). A nama je bio mek, jer smo tako hteli, a tako i prijavili. Krenuli smo po odgovor od gradonačelnika koji ćuti, sa mekim, platnenim transparentom. Sve me podseća na onu narodnu poslovicu da se bez nečega u svatove ne ide...

 

Nisam ljubitelj Severininih pesama, iskreno mnogo više volim njene filmove. Ali u sredu sam se setio neke njene pesme u kojoj tvrdi da je videla grad bez ljudi. Profesor Aca je jedan super lik, ali često daje pogrešne ideje, izgleda da je omatorio pa me zove na pogrešna mesta. Umesto da tog kišnog popodneva ostanemo kući i gledamo Severinin film (ne zajedno daleko bilo, već svako sa svojom gospođom) i tako pokušamo da dođemo do neke ideje koja bi našim lepšim i boljim polovinama ulepšala živote, Aca me zvao na novu beogradsku železničku stanicu da snimamo tribinu.

Advokati nisu na dobrom glasu. A ako je neko advokat koji se bavi politikom to pogoršava stvari. E sad, ako je neko advokat koji se bavi politikom na opozicionoj strani i saborac je sa ljudima koji se nekoliko godina neargumentovano i besmisleno, ali ipak svakodnevno optužuju za razna zlodela, šanse da budeš simpatičan i da ti ljudi veruju nisu baš velike. Ipak voleo bih da ovu kolumnu pročita što više ljudi, jer ovog puta advokati ne dižu svoj glas iz sopstvenog interesa. Naprotiv. Ali da krenemo redom.

U danima potpunog moralnog posrnuća u ovoj zemlji bez države, priznajem, na trenutak izgubio sam želju da bilo šta pišem. Dođu dani kad mi se o svemu ćuti. Jer šta reći na to da palma (malo slovo nije greška) ide od televizije do televizije sa nacionalnom frekvencijom i preti svedocima i na najniži mogući način vređa sve one koji rade na otkrivanju njegovih nedela? Još su mi gori „voditelji“ koji se izveštačeno ali gromoglasno smeju njegovim ogavnim opaskama. Da li je moguće da je toliko važan stan u Beogradu na vodi?

 

Znam da počinjem kao u vicu, ali nema boljeg načina. Na osnovu mojih saznanja od juče, imam za vas jednu dobru i jednu lošu vest. Ajde da krenem od dobre. Jer ko bi ovu kolumnu čitao do kraja ako odmah krenem da bedačim. Dakle odmah ću vam saopštiti dobru vest, a na osnovu celog teksta doćićemo zajedno do lose vesti.

 

Znam da će mi zbog ove kolumne opet zalepiti etiketu „đilasovac“. Nema veze, ne smeta mi, ne vređa me. Nije ni bitno kakvu će etiketu od režimskih plaćenika, ali i od nekih nedoraslih opozicionara dobiti jedan anonimni beogradski advokat. Mnogo je međutim bitnije za Srbiju da shvati kako se u etiketi „đilasovac“, krije ideja da se bez razloga napada svako ko misli drugačije. Naravno, važno je iz iz nekog drugog ugla čuti kakav je zapravo Dragan Đilas i zašto su režimski mediji odavno dotakli dno i po njemu se godinama vuku u blatu.

 

Kristina je uvek bila primerno dete. I ako mlađa od mene mesec dana, naučila me u obdaništu da vezujem pertle, a kasnije u školskoj klupi koju smo nekoliko godina delili, pomagala oko raznih školskih zadataka. Naravno, šta smo mogli kad drugujemo od pelena, nego da se okumimo. Pristojna, smerna, odgovorna, ostala je do danas. Majka, supruga, mašinski inženjer sa brdo dodatnih kvalifikacija. Međutim, sva kultura, pristojnost i smirenost isčezla je iz nje pre nešto više od dva meseca, kada je početkom marta, jednog kišnog i hladnog popodneva u mom prisustvu ušla u Skadarsku iz pravca Zetske i izgovorila zgranuto: „Jebote šta je ovo“?

 

Ovih dana povodom nekih najblaže rečeno neopreznih istupanja na društvenim mrežama, a možda i u drugim sredstvima javnog informisanja (nisam detaljno ispratio) jedne javne ličnosti koja bi trebalo da jeste, a sve mi se češće čini da nije, u istoj koloni sa nama koji želimo da živimo u uređenoj državi, razvila se polemika na temu revanšizam ili ne?

Strana 1 od 15

© 2019 Bratislav Marković All Rights Reserved. Designed By OrbMarketing