MOJ DRUG DRAGAN ĐILAS

Dragana Đilasa poznajem već desetak godina. Moja Nevenka i njegova Jovana bile su ista generacija u školi na Vračaru. Dolazio je često na školske priredbe i kako je tada bio gradonačelnik Beograda, naravno da je izazivao pažnju. Bio je medjutim toliko normalan i komunikativan, da mi je odmah postao simpatičan, ponašao se u neposrednom kontaktu sa ljudima kao da je prodavac u kiosku iza ugla, naš drug i komšija. Nakon toga počeli smo da se srećemo na Vračaru, više puta razgovarali…

 

Naišao je period kad se nije bavio politikom. Pola u šali pola u zbilji, rekao sam mu, brate pa tebi je sad ekstra. Iskreno mi je priznao da mu odmor od politike I funkcije gradonačelnika prija. Razgovarali smo često o nebitnim ili bar o stvarima koje nemaju nikakve veze sa politikom. Kasnije, rešio je da se vrati u politiku i to mi je rekao kad smo se sreli.

Nismo, ili ja bar ja nisam mogao ni da predpostavim kakva ga medijska satanizacija čeka. Kad je to krenulo, teško mi je padalo. Ne mislim da sam sa njim preterano blizak i nisam u krugu njegovih najbližih prijatelja, ali znam da Dragan Đilas nije lopov ili monstrum, kako ga već nekoliko godina predstavljaju. Napisao sam o tome veći broj tekstova.

Stvari su odavno otišle predaleko, on vodi veći broj postupaka protiv ljudi i medija koji ga vredjaju, dobija presude u svoju korist, novac kojim mu naknadjuju štetu zbog povrede ugleda i časti uplaćuje u humanitarne svrhe, ali niko ne objavljuje sudske epiloge i demantije raznih laži i bljuvotina, već se na žalost na televizijama sa nacionalnom frekvencijom nastavlja medijski linč, a nadležne institucije ne reaguju.

Sve ovo, svima nama koji ga poznajemo teško pada. Kako je njemu i njegovoj porodici ne mogu ni da zamislim. Nije mi bilo lako kad sam ga u nedelju uveče video u suzama. Još teže mi je bilo da čitam komentare na društvenim mrežama u kojima ga osudjuju da pravi politički marketing. Mi koji ga poznajemo znamo da to nije istina. Dragan je reagovao kao čovek i roditelj, iskreno, emotivno. Da li je to bilo politički mudro? Nije me briga. Ne pišem u ovom momentu o Draganu Đilasu političaru, već o Draganu Đilasu čoveku, roditelju i eto, smem da kažem mom drugu. O nekome koga uvažavam, poštujem njegov rad, ali i o nekome ko poštuje mene i moj rad.

Znao sam u nedelju uveče da ću iduće večeri biti sa njim i da ću prvi put prekršiti policijski čas. Nije me bilo briga gde ću te večeri završiti i da li ću recimo tu noć i još dosta noći provesti u nekoj smrdljivoj samici. Nije me bilo briga ni za to što pripadamo istoj političkoj opciji. Te večeri za mene politika nije postojala. Moj utisak je da su tako razmišljali i svi ostali. Otišli smo jer su monstruozne stvari otišle predaleko, a mi želimo da živimo u normalnoj zemlji.

Otišao sam kao roditelj i prijatelj da ga pitam kako su on i njegova porodica.

One koji misle da je ovo politički marketing, a čitaju moje tekstove i govore mi da sam iskren, neka mi poveruju i ovog puta. Imao sam prilike da te večeri odslušam snimak i uverim se kakva je bila reakcija Draganove dece nakon što su maloumnici završili svoj pir. Naravno da to ovde neću prepričavati, ali ću samo reći da je to bilo zaista teško slušati a ne zaplakati. Oni koji su roditelji, razumeće.

Stvari su otišle predaleko. Rekoh već par godina na meti je Dragan Đjilas. Sada i njegova deca.

Ako dozvolimo da se ovakve stvari nastave, to se može desiti bilo kome od nas, ili što je još gore, bilo kom detetu u ovoj nesrećnoj zemlji...

 

 

 

 

 

© 2019 Bratislav Marković All Rights Reserved. Designed By OrbMarketing