PREDSEDNIČE, JEBETE LI ŠTA OSIM NAS?

 

Ništa od mog angažovanja na mjuziklu u parlamentu. Niko ne zove, moram opet da istaknem svoju kreativnost, ovog puta u svojoj prijavi za konkurs za mesto direktora javnog servisa. Imam ideja, nije da nemam. Evo ovako sam ja to zamislio:

 

Početna ideja je i vuk sit i ovce na broju, dakle naravno da bih ja redovno u udarnim terminima zvao na javni servis opozicione lidere. Evo, već vidim Bakareca koji kaže, ovaj odvratni debeli Đilasovac hoće da nam razjebe koncepciju. Polako Jebojša, treba sve da čuješ. Dakle, svi opozicioni lideri, a posebno Đilas mogli bi u udarni termin na javni servis. E, ali ne da tamo nama objašnjavaju šta bi i kako bi oni, to nije zanimljivo.Zapravo oni bi mogli da pričaju šta god hoće, ali to gledaoci ne bi mogli da čuju. Sa njima u emisiju bi obavezno morao da dođe Sima Spasić, u daljem tekstu Sima Strahota. Vidi, prvo, program bi bio zanimljiviji, a drugo, nije fer da Sima Strahota stalno visi po ulicama, pokušava da otkrije gde danas ide Marinika, nije to lako, a zima napolju... Nego lepo pozovem kao direktor javnog servisa i Simu Strahotu u emisiju sa aj recimo Đilasom. Sima Strahota naravno mora da ima onaj svoj megafon. I sad Đilas počne neku priču, kako ne treba da se gradi nacionalni stadion, jer ko bi na njemu igrao fudbal, a Sima Strahota sedi na metar od njega i dere se u megafon: Đilase sjebao si sve sklopke u Batajnici, uvezao si vakcine koje ljude pretvaraju u zombije (meni iskreno deluje kao da je ovu vakcinu Sima i primio), ćelaviš gume na autobusima gsp-a... i ponavlja slične nesporne činjenice. Naravno Đilasu tonac spušta regler i on se ništa ne čuje. I logično, ja sutra dam izjavu kao direktor kako su svi demokratski principi zadovoljeni, jer Đilas je bio na javnom servisu, a bio je i Sima Strahota, šta tu ima sporno? Sve strane bile su zastupljene kažem ja... Ako se Tanja Fajon buni u sledeću emisiju zovem nju i Jutku... Dobro, možda ne baš tako, to nije zgodno, možda nas opet bombarduju...

U političkim emisijama udarni termin takođe bi imali gospođa Gogić i Dačić. g-đa Gogić ima sjajan talenat da podseti gosta o čemu treba da priča. E sad vidi, protiv sam toga da se stalno spominje Đilas, jer već rekoh u prethodnim tekstovima, postaje dosadno. Nego, recimo, njihova emisija bi mogla da se zove o amaterima i profesionalcima. Tu nikako ne bi smelo da se priča o izgradnji mostova, vrtića, škola, tu je Đilas profesionalac. Nego recimo, krenemo od opštih stvari, kako sjebati stranku i dovesti je do toga da ne može da pređe normalan cenzus od 5%, tu je Dačić pravi profesionalac. A može i neke sitnije praktične stvari, kako napuniti kofer, ili recimo nešto o južnom voću, tu je Ivica baš ono car...

E sad, što se tiče kulturno-zabavnog programa, tu imam dosta ideja. Ne bih Jutku u slagalicu, nije zgodno kad dođe „Skočko“ on bi stalno ponavljao „ja bi četri puta karo“, bilo bi smešno, nego recimo, Jutka bi trebalo da vodi emisiju o uticaju novih tehnologija na muvanje riba, ili „kako smoriti ribu sa 15.000 poruka“. Sponzor ove emisije mogao bi biti mts, koji bi mogao da promoviše svoje mobilne pakete.

E sad umesto emisije „Sa Tamarom u akciji“, ja bi uveo emisiju „U akciji sa Dragoljubom Simonovićem“. Ovde Simonović ide po svom ataru i pali kuće ljudima koji pišu i govore protiv njega, a onda mu se oni lepo izvine i on im uz pomoć sponzora napravi novu kuću. Sponzori bi bili razni. Lepak „Sika“ i ostali... Ne ta sika, to je kod Jutke...

Onda recimo, umesto „48 sati svadba“, uveo bih „48 sati sahrana“. Tu bih angažvao Tomislava Nikolića. Tako bi pomirio dve stvari, sahrana bi bila lepo organizovana, jer čovek ima iskustva, a opet izvukli bi ga iz kandži zaborava, kao ona rubrika nekad u „Indirektu“ „kucamo na vrata zaboravljenih asova“. U smislu, danas se čeka na sahranu danima, posebno u Beogradu. I onda Toma ide kod izabrane ožalošćene porodice i organizuje sve...jer majstor je majstor... Ovde u slučaju da je pokojnik preminuo od virusa Covid 19, obavezno treba uključiti profesora Nestorovića, koji bi objašnjavao sa šarmantnim osmehom kako porodica ne treba da bude tužna jer je pokojnik preminuo od „najsmešnijeg virusa ikada...“, a onda im objašnjava kakve su sve rasprodaje u Milanu, tako da se tužna porodica malo razveseli, razgali...

Kao direktor javnog servisa ja bih naravno imao i neke privilegije. Tako recimo, kad dođe predsednik ja bih ga intervjuisao. I onda on dođe, ja ga uljudno pozdravim i kažem: „gospodine predsedniče ja sam naučio napamet sva pitanja koja ste mi poslali, nadam se da se ne ljutite što sam Vam uzeo danas dva mlada poslanika da mi pomognu u preslišavanju, oni najbolje pljuju Đilasa, pa su mi trebali“, a predsednik sklopi ruke i kaže “Bratislave ja poštujem ljude koji naporno rade, znam da ste Vi danas bili vredni, tako da je uredu, eto ja sam jutros legao u pet a ustao u četiri, znate ja spavam retroaktivno“.

Hvala Vam predsedniče, ali pre nego što pređemo da pitanja koja ste mi poslali, da li mogu samo jedno svoje pitanje: „Naravno, samo izvolite“ kaže predsednik.

I onda ide moje pitanje: „Predsedniče jebete li šta osim nas, ili Vam je Đilas izazvao potpunu seksualnu disfunkciju“?

   

 

 

 

© 2019 Bratislav Marković All Rights Reserved. Designed By OrbMarketing