FUJ SPAS, ŠAPIĆ NIJE ZA NAS

Čujem da hoće da postave novog gradonačelnika. Stari se izgubio. O da, čini mi se u svakom smislu. Ali to nije ništa novo, izgubio se on odavno. Sad su izgleda shvatili da su uz gradonačelnika izgubili i ceo Beograd. Dešava se i boljima. A svi su bolji. Zapravo gorih nema. Dokazuju to i time što za novog gradonačelnika hoće da postave čoveka koji na političkoj mapi Srbije ne postoji. Osim na lažnim izborima, na kojima je i cenzus lažan. Da podsetim nije 5%, kao što je bio do juna, nego 3%. To je cenzus za specijalne prilike. Lažni cenzus za lažnu opoziciju.

 

Ali ni taj lažni cenzus, na lažnim izborima ne bi prošao gradonačelnik u najavi Aleksandar Šapić. Ajde da objasnim zašto je sve laž.

Da su junski izbori stvarno bili izbori, demokratski, slobodni, na njima bi cenzus bio 5%. Na te izbore izašle bi stranke koje su bojkotovale izbore, a bio bi veči procenat ukupno izašlih birača. Samim tim drastično bi se smanjio procenat strankama koje su na izbore izašle. Prostom matematikom dolazimo do toga da Šapić u junu ne bi u demokratskim uslovima osvoijo ni 3% glasova. Ostao bi dakelo ispod cenzusa. A jasno je da čak i na takvim izborima kakvi su bili u junu, ne bi prošao cenzus da je on ostao onoliki koliki je bio i koliki je u svim demokratskim državama.

Međutim u celoj ovoj lažnoj priči ovo nisu sve laži. Ima ih još. I opet su vezane za dogovor između dva Aleksandra. Obojica su svesno obmanula građane, pre svega svoje glasače. Aleksandru Vučiću trebala je „opozicija“ u parlamentu, a da to ne budu manjinske stranke. I zbog toga je kad je spustio cenzus pozvao svog imenjaka i političkog istomišljenika Aleksandra Šapića da na tim izborima učestvuje. Obećao mu je izgleda dosta toga. Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali moje je mišljenje da mu je obećao i mesto gradonačelnika. A to nije pošteno. U formalno-pravnom smislu to može, jer većina u gradskom parlamentu može da postavi za gradonačenika koga god hoće. Problem je faktičke, ili rekao bih moralne prirode.

Na beogradskim izborima održanim u martu pre tri godine, lista koju je predvodio Aleksandar Šapić dobila je 73,425 glasova. Istina je da se ni jedna lista na ovim izborima nije mogla pohvaliti velikim brojem glasova.

Jer Beograd je na tim izborima imao upisanih 1.606.931 glasača. Na izbore je tog hladnog martovskog dana izašlo 51,3%   ili 814.130 Beograđana.

Da se manemo matematike. Svašta se tog dana događalo na biračkim mestima. Mnogi su se žalili na razne neregularnosti, fotografisanje glasačkih listića, dovoženje glasača na grupno glasanje... Ali kako ja za to nemam dokaza, zadržaću se na samo jednom argumentu. Mediji ni tada, kao ni sada nisu bili slobodni, tako da ovi izbori svakako nisu bili demokratski, Medijska satanizacija opozicionih lidera, posebno nosioca glavne opozicione liste i tada, kao i sada, bila je jeziva.

Nakon ovih izbora Beograd je dobio gradonačelnika za koga niko nije znao gde je. Jer se onaj koji je u formalno-pravnom smislu prvi čovek Beograda skoro nikad i nigde nije pojavio. Pojavljivao se i na žalost ogromne većine mojih sugrađana još uvek se pojavljuje Goran Vesić. Da je Goran Vesić bio nosilac liste SNS-a, verovatno bi procenat njihovih glasova na ovim izborima bio manji od procenta alkohola u voćnom pivu. Naravno, građani glavnog grada nisu znali da će ovaj čovek koga nisu birali ama baš ni za šta, tri godine opsesivno kompluzivno pričati o Draganu Đilasu i skoro ni o čemu više. To je laž i obmana. Beograd nije glasao za nevidljivog gradonačelnika, a posebno ne za njegovog zamenika, Gorana Vesića. Ono što ne bi bila obmana, to je da se za gradonačelnika postavi Goran Vesić, jer to odgovara faktičkom stanju koje traje 3 godine. Ne Šapić, on je dobio 9% na izborima pre tri godine.

Ali nakon ozbiljne obmane birača, posle tri godine, svesni da Beograđani nikad nisu mogli da smisle Vesića, a danas su opravdano do ludila besni na njega, ideja je da nam se poturi novi gradonačelnik za koga je glasao izuzetno mali broj uglavnom prevarenih birača. Evo i zašto kažem prevarenih.

Postoje glasači koji su nekad glasali za režim, ali su razočarani i traže neku drugu političku snagu. Mali broj njih, na beogradskim izborima, ali i na cirkusu u junu glasao je za Aleksandra Šapića. Najveći broj ovih malobrojnih glasača, ne bi mu dao podršku za dogovor sa Aleksandrom Vučićem, jer su kako rekoh za njega glasali upravo zbog toga što su razočarani Vučićem.

Aleksandar Šapić osim mlake podrške na Novom Beogradu, nema podršku ni Beograđana ni Srbije. Da je ima ne bi kao kukavičije jaje bio poturen u ono što bi trebalo biti Skupština, spuštanjem cenzusa na 3%, a i njega je jedva prešao.

Da Aleksandar Šapić zaista misli na građane podržao bi inicijativu Pokreta za Preokret za vraćanje neosnovano naplaćenog novca za centralno grejanje. Jer najviše građana koji se greje centralnim grejanjem je na Novom Beogradu, gde je on predsednik.

Da Aleksandar Šapić zaista misli na stanje u Srbiji nikada ne bi spustio glavu i ćutao dok za jednu ženu neko izgovara najgore gadosti i uvrede na televiziji sa nacionalnom frekvencijom.

Da Aleksandar Šapić zaista voli Srbiju i njene građane, nikada ne bi

paktirao sa Aleksandrom Vučićem.

Dakle, ako nećete Vučića i Vesića, nemojte glasati za Šapića...

© 2019 Bratislav Marković All Rights Reserved. Designed By OrbMarketing