PRIČA O DOKTORU VLADI

Mladenovac nekako, ničim izazvan, predstavlja znamenito mesto u mom životu. Jer, za skoro punih pet decenija života, nisam stekao puno prijatelja. Mogu se nabrojati prstima jedne ruke. Možda sam tome sam doprineo. Ponekad, sam o sebi mislim da sam težak drkadžija. A opet, mislim da je to prosto tako. U današnjem vremenu, mali broj pravih prijatelja je neminovnost.

 

E od tog malog broja pravih prijatelja dvojica su iz Mladenovca. Moj kolega, prijatelj saborac, učitelj, advokat Vladan Gajić. O njegovom uticaju za razvoj mog lika i dela pisaću poseban tekst,jer on to svakako zaslužuje, ali kad njemu bude rodjendan.

Danas je rodjendan doktoru Vladislavu Vukomanoviću. Kad bih nabrajao sve šta je moj prijatelj doktor Vlada, istrošio bih mnogo prostora, a brate ko bi to čitao? Skratiću. Doktor, humanista, otac, suprug, sin, prijatelj...

Upoznao sam ga pre osamnaest godina zaslugom moje dece, čiju smotanost potvrdjuje i činjenica da oboje nisu umeli sa Zvezdare, gde je porodilište u kome su rodjeni, stići na Vračar, a da to ne bude preko Novog Beograda. Malo zaobilazno. Preko Instituta za majku i dete. Tu gde vredno radi i svakodnevno spašava dečije živote doktor Vlada. Upoznao sam ga u prepunoj ordinaciji Instituta. Prijatan, kulturan i smiren čovek, kao da je bio u svom svetu. Nije mu smetala cika i vriska beba i male dece, povlačenje za rukav od strane unezverenih majki, očeva... Nisu mu smetale mlade kolege koji su od njega učile, ostalo osoblje koje od njega traži da nešto potpiše... Svima je ljubazno izlazio u susret. Pomislio sam, kakav kul lik, ja bi ih oterao sve u pizdu materinu. Ne, Vlada je smireno gledao u monitor ultrazvučnog aparata, savesno i stručno obavljajući svoju dužnost. Ma kakva dužnost, čovek obožava svoj posao. Ljudi njegova zainteresovanost za ekran ultrazvuka, može se meriti sa interesovanjem kojim prosečan Srbin gleda pornić sa Ćićolinom. Zbog toga je doktor Vladislav Vukomanović jedan od najboljih svetskih kardiologa. To kažu drugi, nisam to ja izmislio. Za mene je on najbolji na svetu. Ko će da mi zabrani da budem malo pristrasan? A možda i nisam, možda je i najbolji, još nije formirana tabela svetskih kardiologa.

Vremenom, postali smo prijatelji. Logično da sam srećan zbog toga. Ne volim nadobudne likove, čak i kad za svoju nadobudnost imaju neki osnov.

Vlada bi ovakav osnov lako našao. Ali nije. Jer je skromnost njegova vrlina.

Volim razgovore sa njim. Oduševi me često sa nekom pričom iz svog posla. Ispunjen je radošću kad god pomogne detetu. Ali ovu radost ne može da primeti svako. To je privilegija njegovih prijatelja, koji to umeju da prepoznaju. Jer on ovo osećanje neće iskazivati otvoreno. I radost i tugu ovaj veliki čovek proživljava veoma smireno. Svestan da je već sutra novi dan koji će doneti nove izazove. Nije on veliki samo u svojoj profesiji. Prepun je životnog iskustva. Spreman da posavetuje. Prema sebi je strog. Prema manama drugih pun razumevanja. Smatra da je on samo prosečan čovek koji radi svoj posao.

Ostvaren i uspešan kao suprug i otac. Odan prijatelj.

Ako postoji nebeska pravda u koju ja nepokolebljivo verujem, Vladi je sreća

zagarantovana. Zbog svih dobrih dela koje je učinio.

Prijatelju, srećan ti rodjendan.

  

© 2019 Bratislav Marković All Rights Reserved. Designed By OrbMarketing