NEMA IM SPASA

 

Kristina je uvek bila primerno dete. I ako mlađa od mene mesec dana, naučila me u obdaništu da vezujem pertle, a kasnije u školskoj klupi koju smo nekoliko godina delili, pomagala oko raznih školskih zadataka. Naravno, šta smo mogli kad drugujemo od pelena, nego da se okumimo. Pristojna, smerna, odgovorna, ostala je do danas. Majka, supruga, mašinski inženjer sa brdo dodatnih kvalifikacija. Međutim, sva kultura, pristojnost i smirenost isčezla je iz nje pre nešto više od dva meseca, kada je početkom marta, jednog kišnog i hladnog popodneva u mom prisustvu ušla u Skadarsku iz pravca Zetske i izgovorila zgranuto: „Jebote šta je ovo“?

 

Radimo te tribine sredom i pokušavamo da dočaramo ljudima šta su nam to uradili od Beograda. Iskreno, ja ne mogu da prepoznam rodni grad. Rečenica koju je Kristina izgovorila negde kod Spasojeve pekare na uglu Zetske i Skadarske, može se primeniti na mnogo delova grada. Skadarsku su asfaltirali pa na nju stavili novi kamen, a suština je da se radi o ambijentalnoj celini sa turskom kaldrmom, koja je nestala u nepoznatom pravcu. Posečena stabla na Kališu a gondole biti neće, otpadne vode u Borči bez kanalizcije, sablasno prazan trg ispred nekadašnje železničke stanice, deponija na Prokupu koji bi sada trebao biti železnička stanica ali to nije, pusta fabrika “Ikarbus” koja je po rečima Aleksandra Vučića trebala da prodaje “srpski mercedes”, samo su neke od slika glavnog grada Srbije. I naravno da im Beograd ne veruje. Istini za volju Beograd im nikad i nije verovao, ali su spletnom nesrećnih okolnosti i činjenicom da su u martu 2018. mnogi moji sugrađani ostali kod kuće, doktor koji iz hobija pravi kućice za vrapce i Vesić koji uredno dobija napad štucanja kad god njegov voljeni vođa izgovori “žuti lopovi”, dobili mandat da od Beograda prave ruglo.

Svesni su naprednjaci da nakon svega što su ovom gradu uradili, ne mogu ništa dobro očekivati na narednim izborima, a rezerve više nema, što bi rekao Paja Vujisić u “Ko to tamo peva”. Zbog toga su se dosetili pokvarenog i prljavog (kako bi drugačije oni i mogli jel?) trika, koji je istini za volju u političkoj borbi dozvoljen. Aleksandar Šapić utopio je svoj SPAS u SNS. Moje je mišljenje da njima nema spasa, ali sam pre svega bio iznenađen da Šapić uopšte ima stranku. Negde sam čuo da je u toj stranci bilo još ljudi osim njega, ali ja srećom ne poznajem tu gospodu. Mislim, u ovim godinama pazim sa kim se družim. I onda su ti ljudi, pojma nemam kada i gde pristali da se kolektivno politički samoubiju, te su doneli odluku da se SPAS (valjda se tako zove to planinarsko udruženje) ugasi pripajanjem naprednjacima. Nemam moralno pravo da pitam gde je i kada ta sednica održana, te ko je glasao za gašenje ovog planinarskog udruženja, jer nisam njihov član. Na kraju krajeva, nije ni bitno, dobro je da Šapić više nema svoju stranku i da je konačno bivši demokrata, predsednik spasa i šta ja znam šta sve već, skinuo masku. Obožava Aleksandra Vučića, to kaže jasno i glasno. I opet to je njegovo pravo, mislim, nema razloga da se zbog toga nama žali.

E, ali kažu da će naprednjaci da ga kandiduju za gradonačelnika. To sad osim Radojićićičićićevog problema postaje i naš. Ok, doktor će dobiti stolarsku radionicu da na miru pravi kućice za vrapce. Ali šta će Vesić? Šapić kaže da on ne može da igra i njegovom timu. Ne verujem mu. Kod Šapića sve može. Da bude demokrata, opozicionar, naprednjak... Tako da je moguće da ako mu imenjak naloži, Vesić ipak zaigra u njegovom timu. Meni istini za volju Šapić ne deluje kao timski igrač, zli jezici kažu da bi o tome imao šta da nam kaže Denis Šefik. Naravno, ako mu imenjak naloži, moraće da bude timski igrač, jer su svoju političku sudbinu veoma rizično poverili jedan drugom.    

Sve ovo do sada, verujem jeste zanimljivo, ali nije najbitnije. Suština je da se Šapić po običaju folira. On odavno igra u istom timu sa Vesićem. Koliko tačno, nije tajna, ali kako ja nikad nisam bio član Demokratske stranke ne bih o tome. Nakon što su promenili tabor, naravno da su igrali u istom timu. Njih dvojica, šta god govorili jedan o drugom i kakvi god bili njihovi trenutni odnosi, zapravo su jedno isto. Pobratimi ili braća blizanci, kako god vam se više sviđa. Meni se ne sviđa nikako. Ni jedan od njih. Jer video sam šta su uradili Beogradu. Neko će da kaže da to nije uradio Šapić. Ali ako je on protiv ovoga što je do sada urađeno u Beogradu, a ja sam manji deo nabrojao, zašto ulazi u stranku koja je to ovom gradu uradila?

Pričali smo mi koji smo morali u bojkot, jer uslova za izbore bilo nije, da Šapić nije opozicija. Neki nam nisu verovali. Istina ne mnogo njih, ali bilo ih je. I ušao je u lažnu skupštinu preskočivši lažni cenzus, na lažnim izborima, izigravajući lažnu Vučićevu opoziciju. Mnogo toga lažnog za jednog čoveka. I sad nakon što je obmanuo svoje birače, hoće da obmane ceo Beograd i da kaže da nije isto što i Vesić. Jeste, on je veći Vesić i od samog Vesića. Da je zaista brinuo o interesima građana podržao bi inicijativu Pokreta za Preokret za povraćaj neosnovano naplaćenog novca za centralno grejanje. Jer baš na Novom Beogradu, jedinoj opštini u ovoj zemlji gde je imao kakvu takvu podršku, najveći broj ljudi se greje preko jp „Beogradske toplane“. Ali da je tražio da se smanje cene grejanja, kako bi svom pobratimu Vesiću punio gradsku kasu iz koje se finansiraju pevajuće fontane, jelke od 80.000 evra, novogodišnja rasveta u ranu jesen (da ne kažem kasno leto), ćićićeva stolarska radionica i da ne nabrajam šta sve već? Ne dragi moji. Nije Šapić opozicija. Vešto je gosn preletač uspevao da to nikad ne bude.

Ali nije njegova sudbina niti sudbina ovog grada u rukama Šapketovog imenjaka. Na beogradskim izborima održanim u martu pre nešto više od tri godine, lista koju je predvodio Aleksandar Šapić dobila je 73,425 glasova. Ni jedan glas od tih glasova ne bi dobio ni Vesić niti bilo koji naprednjak. Ljudi su glasali za njega jer su verovali da je on nešto drugo. A eto danas vidimo da nije. Šapić je član SNS, a ljudi koji su za njega glasali i na prošlim gradskim izborima i na lažnim izborima u junu, nisu želeli da glasaju za naprednjaka. Danas im je svima do jednog nadam se jasno da su prevareni.

Ako na predstojećim gradskim izborima za njega ne glasa niko, ali bukvalno niko, već svi glasamo za promenu, tada im nema spasa.

 

© 2019 Bratislav Marković All Rights Reserved. Designed By OrbMarketing