SPAVAŠ LI MIRNO DŽEJMI OLIVERE

 

Vidi, kad god se spomene neki simbol Beograda ja počinjem da kukam. Eto, nekad je to bilo mnogo lepše. Ovi su uništili ovo i ono, strašno je šta nam se dešava, bla, bla, bla... Omatorio sam drugog objašnjenja nemam. A zapravo treba iskoristiti prednosti koje je sadašnja gradska vlast donela menjajući namenu mnogim simbolima Beograda. Na trgu republike može da bude aerodrom i ogromna kuhinja kakvu Džejmi Oliver može samo da sanja. Izbedačio sam ga danas, garantovano, ali ajde da krenemo redom...

 

Vidiš, ja nemam rezervni zavičaj. Rođen sam u ovom gradu, odrastao u Dušanovoj (ulica na Dorćolu čije renoviranje traje tri godine a stanari napravili plažu od peska donetog za radove), što znači da sam na spomenutom trgu tačnije „kod konja“ bio za desetak minuta. Uvek me grize savest kad kažem „kod konja“, jer Knez Mihailo nije to zaslužio. Upozorila me na to još kao klinca komšinica teta Nata, ali ona je bila žešći smarač, tako da nisam uzeo u razmatranje ovu njenu ljutitu primedbu. Kaže tukla bi ja sve vas mlade što tako govorite za velikog kneza Mihaila. Mislim se tukao bi i tebe moj ćale što si mu ugasila tv u rođenoj kući dok je gledao fudbal, ali je iskulirao. Shvatio sam mnogo godina kasnije da je bila u pravu, ne kad je ćaletu gasila tv, nego za spomenik. Kako god bilo, kod konja sam se nalazio sa drugarima iz osnovne i odatle smo kretali u razne nestašne poduhvate. Kasnije, tu sam se nalazio sa njom. Branka je sa Vračara dolazila trolom, a ja bih redovno sa mokrom kosom istrčavao iz zgrade u Dušanovoj i trkom joj išao u susret, uz redovnu grdnju pokojne keve „gde ćeš osuši kosu, crni Braco oćeš da dobiješ upalu mozga?“ Nedo ti bog šta ti roditelj pomisli... A i kako bi klincu od 20 godina mogao da se upali mozak kad ga nema... Lep je to bio trg... Puno zelenila i drveća,lepo urađene staze, svakako jedno od glavnih mesta za sastanke. Devedesetih, baš na ovom mestu održani su mnogi politički mitinzi opozicionih stranaka, mnogi koji više nisu sa nama izgovorili su tu neke čuvene rečenice, bilo je velikih protesta i demonstracija koje je vodio lik koji je mnoge razočarao, ali pusti sad to...

A onda, onda je aktuelna vlast sa njega počupala svo drveće, zelenilo i stavila ga u nekakve valjda betonske kocke. Na prvi pogled užas, ali ako čovek ima malo kreativnosti, kao moj prijatelj profesor Aca i ja, na tom pločama može da bude svašta.. Kuhinja recimo, rekoh na početku onakva kakvu Džejmi Oliver može samo da sanja. Kako reče moj nekadašnji idol iz detinjstva koji to više nije, a sada je ljubitelj aktuelnog režima, kocka do kocke kockica. I tako inženjersko profesorski mozak mog prijatelja Ace i moja luda ideja da na Trgu republike ispečemo jaje, rađa novi biznis plan za prenamenu ovog prostora. Možda nije loše što su pripadnici aktuelnog režima odustali od slogana „gde god nadješ zgodno mesto ti drvo posadi“. Oni već čitavu deceniju primenjuju slogan „gde god vidiš lepo drvo, motorku upali“. A ja sam dodao slogan „gde god nadješ vrelu ploču ti isprži jaje“. Aca je poneo termometar a ja jaja. Svako je poneo šta je u mogućnosti. Izmerili smo 50 stepeni koliko meri Acin termometar, a koliko je stvarno bilo ne bih znao. I sad dolazi momenat koji u depresiju tera čuvenog Džejmija. Aci i meni ceo trg je danas bio kuhinja. Drugo, Aca je bio toliko spretan da sam ga provalio. Govori mi da vikendom ide u Suboticu, a zapravo je išao da tezgari sa Džejmijem. Dobro razumem ga, profesorska plata...znamo kako je u prosveti jel... Ali kad je Aca video koliku mi kuhinju imamo na trgu odlučio je da prekine saradnju sa Džejmijem i da uđe u biznis samnom. Dakle Aca i ja u letnjim mesecima pržićemo jaja, roštilj i ostale gurmanske specijalitete na betonskim pločama centralnog beogradskog trga. Jer smo tako u mogućnosti. Osim toga Džejmi Oliver nema tu srpsku kreativnost i dušu. Aci i meni duša i srce su meki, a sve ostalo je suprotno od toga i zato smo mi spremni za taj veliki poduhvat. Odemo posle na kafu u neku ladovinu, kaže mi Aca jebote ko u rerni. Pa baš tako i treba da bude. Rerna za majstore kuhinje. Mane pretvaramo u prednosti.

Janko već duže vremena Trg republike zove aerodrom, zato što stvarno izgleda kao pista. Ali baš to je super. Moglo bi se reći da bi ovo mesto moglo postati multidisciplinarno. Kuhinju otvaramo, to vam je završeno, što bi rekla naša braća crnogorci, nego razmišljam da bi tu stvarno mogli da sleću avioni i leteći automobili. I kad nagrnu ti silni Kinezi i Bugari, Aca i ja ćemo postati mnogo bogati. Jer do sad je beogradski aerodrom bio na Surčinu, a to je malo zabačeno. Ovako, pravo ne u centar, to je epicentar. Pravo u Acinu i moju paklenu kuhinju. Još jedna dobra stvar. U saopštenju Pokreta za Preokret danas sam pročitao da se proteini i belančevine raspadaju na 43 stepena. Na 55 koliko je na trgu, verovatno ispare. I onda svi moraju kod nas na klopu. Još ako ubedim Acu da on radi pre podne prvu, vrh... Smara me da rano ustajem.

E tako se to radi. Ne vredi kukati za drvećem, to vam je sad prevaziđeno. Nego sve u taj beton, behaton, nemam pojma kako se zove, to su nove tendencije... Mi moramo ići u korak sa svetom, reče odavno Bata Stojković u ulozi Lakija Topalovića...

Nego vidi, dobro je da Džejmi Oliver neće pročitati ovu kolumnu. Jer kad bi je pročitao imao bi puno pravo da mi kaže „brate šta me prozivaš, nisam ti ja kriv što su tvoji sugrađani razmaženi, pa su u martu 2018. ostali kući jer im je bilo hladno. I ko ti je kriv što je onda manjina izabrala najgore“. O da i bio bi potpuno u pravu. Jer kad misliš da te se nešto ne tiće, da ti ne utičeš na rezultat izbora, da su svi isti, e onda dobiješ Beograd kakav je danas. Dobiješ beton na centralnom ne gradskom, već srpskom trgu. To mu kaže i sam naziv. Ni jedna vlast nije kriva zbog visokih temperatura. Ali je vlast mnogo kriva jer je posekla mnogo drveća ne samo na trgu, već u celom Beogradu.

Mesecima Aca i ja sa dobrim ljudima iz Pokreta za Prokret pokazujemo šta su nam uradili od Beograda. Prženje jaja na nekakvoj betonskoj kocki trga na kome nema ni jedne travke, drveta a samim tim ni hladovine, samo je jedan od strašnih prizora u ovom gradu...

Sve ovo treba da znamo i da im na izborima kažemo da tako dalje ne može.

© 2019 Bratislav Marković All Rights Reserved. Designed By OrbMarketing