NEZAVISNO REŠETANJE OPOZICIONIH LIDERA

Da li Bil Gejts hoće da me čipuje, to ne bih umeo da vam kažem, ali gugl izgleda jeste napravljen samo da bi meni dizao pritisak, drugo objašnjenje nemam. Jer vidi, stigne mi na telefon u favoritima kratak isečak gostovanja Ljiljane Smajlović u jutarnjem programu tv prva. Ni kraćeg inserta, ni više apsurda. Reč apsurd ovde shvatite kao eufemizam, dakle potvrdu da ja postajem pravi matori, pristojni intelektualac, upotrebio bih u kafiću sa Dekijem Grivom i Dragančetom, (koji su mi inače zabranili da ih spominjem jer ne žele da budu predmet „operativnog rada“ pošto samnom samo lupetaju o seksu a politika se zaobilazi), drugačiju reč, a ne apsurd. I ne bih pogrešio. Ali ajde da ne dajem skroman doprinos zagađivanju medijskog prostora.

 

Ne bih ja o ovome pisao da se ne radi o novinarki koja se navodno dugi niz godina zalaže za nezavisno novinarstvo i očuvanje ugleda ove odgovorne, često nezahvalne, ali časne profesije. Ljiljana Smajlović takođe je i predsednik suda časti UNS-a. Naterao me ovaj insert da odgledam jedan deo njenog gostovanja. Na tvrdnju njenog sagovornika, takođe gosta, politikologa Bobana Stojanovića da je aktuelni predsednik Srbije bio ministar informisanja 1998. u najgoroj vladi u istoriji ove zemlje, uvažena novinarka reče da to nije sporno, te da se Vučić promenio (a ja znam da nije i tražimo način da ga promenimo), te da i Đilasu treba dati priliku da pokaže da se promenio, ali da kod Jelene Obućine nije primetila da ga je kad su se sreli „rešetala pitanjima“, već da joj je njihov susret ličio na prijateljsko ćaskanje, a Jelena tvrdi da bi razgovarala i sa Vučićem ali da on ne odgovara na pitanja novinara. A vidiš meni sve liči da Ljiljana odavno nije nezavisna. I što bi ja reko, aj da krenemo redom. U tom redu, neću komentarisati Ljiljaninu tvrdnju da se Vučić promenio, jer takva tvrdnja zaslužuje ozbiljniju studiju mnogo pametnijih ljudi od mene, u mnogo ozbiljnijoj formi od jedne kolumne.

Ali hoću da krenem od njene tvrdnje da Draganu Đilasu treba dati priliku da pokaže da se promenio. Daleko bilo, rekao bih ja, što da se menja i šta bi to trebalo da promeni, zapravo šta to Ljiljani Smajlović tačno smeta kod njega? Postajem dosadan, ali, u globalu ja podržavam njegovu političku opciju baš zbog toga što mislim da je on stručno, savesno i odgovorno obavljao svoju ulogu prvog čoveka grada u kome sam ja rođen i u kome živim ceo život, te se smatram kompetentnim da ocenjujem i rad gradonačelnika . Kao njegov drug koji ga poznaje desetak godina, smatram da je on izuzetno pristojan i korektan čovek, te ako bi se promenio, on više ne bi bio takav, što znači da ne bi bio ni moj drug.

Dalje, nije korektno da Ljiljana Smajlović netačno prenosi reči svoje koleginice Jelene Obućine. Jelena je, bar sam tako ja pročitao, doslovce rekla da bi pozdravila i Vučića ali da on nikad ne ide sam, što je tačno i nesporno. Treće, što meni izaziva potrebu za parodijom, ako sam dobro razumeo Ljiljanu Smajlović, ona zamera Jeleni Obućini to što u večernjim časovima u bašti nekog vračarskog kafića nije „rešetala“ pitanjima Đilasa. Za ljude koji ne žive u Beogradu i koji misle da je ovo „džungla“, moram da objasnim da centar Beograda nije veliki po površini, te da je normalno da ako se šetate gradom sretnete ljude koje poznajete. E sad, izgleda da je Ljilja mislila da je razgovor Jelene i Dragana trebalo da izgleda ovako:

Dragan: zdravo Jelena, kako si, šta ima kod tebe, jesu tvoji dobro? Jelena: nemoj ti meni zdravo, nego sad ću da te izrešetam pitanjima, koliko si para dao Mariniki kad je otišla u Buljarice da se sunča na peškiru na plaži i čita knjigu? Dragan: nemoj Jelena evo sedim sa Brankom Miljušem, onako opušteno, baš čitamo Bracine kolumne i uživamo... (logično uz Bracine kolumne može samo da se uživa) Jelena: Pusti ti te fore Dragane, nego, koju je knjigu Marinika čitala na plaži, šta bre ona ima da čita, gde si nabavio te vakcine koje ljude pretvaraju u zombije, gde ti je Šolak, a i taj Braca što ga čitate mi je sumnjiv? Dragan: ali Jelena ja sam sad u kafiću... Jelena: aaa u kafiću, široko brate, odakle ti pare za kafu? Dragan: nemam ja časna reč, evo Branko večeras plaća...

E tako je to trebalo da izgleda. Jer po mišljenju Ljiljane Smajlović opozicione lidere treba rešetati svuda i na svakom mestu. Sačuvaj bože da objasniš da na Vračaru sretneš poznanika i da mu se javiš. Može to, nije problem, ali ako je taj poznanik Đilas, onda odmah snimač govora u ruke i rešetaj, nema milosti za pripadnike opozicije, posebno ne za Đilasa. Nema veze da li je Đilas sa porodicom, prijateljima, rešetaj bato...

Ne, ne smeta Ljilji što se protiv opozicionih lidera u tom njenom nezavisnom novinarstvu vodi svakodnevna hajka. Moj prijatelj profesor dr Janko Veselinović gostovao je juče na N1, govorio o izbornim uslovima i stanju u Srbiji. U jednom segmentu svog izlaganja rekao je da minimalna cena rada od 201 dinar po satu zapravo znači da radnici u Srbiji rade za šaku pirinča. Van svake pameti ali i novinarskog kodeksa za čije bi poštovanje Ljiljana Smajlović trebalo da se zalaže, režimski tabloid objavio je da je Janko ismevao poštene radnike u Srbiji. Naravno, kako sam i član političke organizacije na čijem je Janko čelu, ali i kao njegov prijatelj, odgledao sam ceo intervju i u potpunosti sam saglasan sa svim što je on rekao. Na žalost, to što je Janko rekao video je samo deo građana Srbije, jer tako nešto na televiziji sa nacionalnom frekvencijom ne može da se kaže. Ništa od toga Ljiljani Smajlović nije zasmetalo. Nije joj zasmetalo ni što je nakon podsećanja Bobana Stojanovića da je aktuelni predsednik bio ministar informisanja, voditeljka odmah zavapila: nemamo vremena, moramo na reklame i verovatno videla sebe kako u ponedeljak ujutru podnosi na birou zahtev za naknadu nezaposlenima...

Nije joj smetalo ni što se kod vlasnika „novina“ za koje je utvrđeno da u toku godine iznesu trocifren broj neistina, skupio državni vrh.

A u suštini, novinari televizija na koje je Ljiljana mislila nisu uopšte milosrdni prema opozicionim liderima. I ja se sa tim nekad slažem, a nekad ne. Ali to su jedine televizije gde ti ljudi mogu da se pojave.

Nezavisni novinari trebalo bi da se zalažu da televizije sa nacionalnom frekvencijom, a posebno javni servis, budu dostupne svim političarima, bilo da su vlast ili opozicija. A ne da zameraju da bilo koji opozicioni lider nije “izrešetan”.

Jer Ljiljani Smajlović kao dugogodišnjem novinaru ništa od ovoga što sam napisao nije nepoznato.

Uveren sam da je razlog za njeno jutrošnje istupanje zapravo to što je pojam „nezavistan“ prilično rastegljiv...

© 2019 Bratislav Marković All Rights Reserved. Designed By OrbMarketing