CRVENI TEPIH DOBRA ZAŠTITA ZA PROSTATU

 

Bilo je razloga za strepnju, nije da nije. Prvo, Janko od kad smo proletos ustanovili da Rajojičičičić stvarno postoji, baš se razjari kad ga vidi. A Vesić…Šta tu da vam objašnjavam, dovoljno je samo reći njegovo prezime. E sad vidi, ne volim ja kad se ljudi svađaju, tako da bi se potrudio da Janka izmirim sa njima, a onda bi morao da ih vodim na kafu. I sad, zamisli da me neko vidi sa Raojičičićem i Vesićem na kafi, realno je blam, jel da?

 

Ali Radojičičičić nije oprostio Janku što ga je proletos drsko pitao za 190 miliona evra neosnovano naplaćenih od građana o čijim bi interesima gradonačelnik trebalo da brine. Uvredi se Radojičičičić kad ga pitaju kad će građanima da vrati neosnovano naplaćen novac, takav čovek... Izgleda da još uvek misli da je Janko Veselinović ostrašćen, kako mu još proletos reče. Iskreno ja kod Janka nisam nikad primetio takvu osobinu, ali moguće je da je on žustar kad priča o ovoj temi jer kao univerzitetski profesor Privrednog prava jako dobro zna da po zakonu javna preduzeća ne smeju da stiču dobit, već su formirana da bi zadovoljila neke potrebe građana, a u slučaju „Beogradskih elektrana“ to je potreba Beograđana za grejanjem. Svaki dinar njihove dobiti zapravo je neosnovano naplaćen od građana. Zbog toga se Janko kao čovek kome je ova tema dobro poznata malo uznemiri. Možda preteruje, jer vidi da grad ne uzima taj novac kako bi imali pevajuću fontanu na Slaviji, spomenik Stefanu Nemanji koji ponosno na jajetu čuči, ili ti jelku od 80 hiljada evra? Odakle bi grad godinama bio kićen u jesen novogodišnjom rasvetom. Ko bi platio drvoseče sa Kališa ili rekonstrukciju Skadarlije iz koje je u nepoznatom pravcu odneta turska kaldrma a donet kamen koji nije autentičan, ali je iz Grčke bato moj? Odakle onda Beograd ne bi imao železnićku i autobusku stanicu, a Borča i druga prigradska naselja bili bez odavno obećane kanalizacije? I što je najvažnije od kojih bi para Vesić izdao knjigu o Beogradu? Takav udarac na kulturu ovaj grad ne bi podneo.

Ali Janko Veselinović je opozicioni političar a opozicija stalno nešto smara.Tako smo moj drug Milorad Bjedov i ja prošlog oktobra i slovima prošlog oktobra, podneli zahtev za povraćaj novca građanima neosnovano naplaćenog za centralno grejanje, jer su cene povećavane onda kad je skakala cena energenata, ali zamisli nisu vraćene onda kad su energenti pojeftinili, tako da je prema našoj računici neosovano naplaćeno od građana 190 miliona evra. Ali to je bilo pre godinu dana, ne brinite sad je više.

Radojičičičić nije odgovorio godinu dana gradskom odborniku Miši Bjedovu, pa smo danas išli da pitamo dal se to negde naš zahtev izgubio od pisarnice do kabineta. Niko međutim nije uspeo dalje od vrata gradske skupštine. Nismo mogli ništa drugo nego da posedamo na ulaz. I tu sam ti ja u hladnom jesenjem danu shvatio kako je crveni tepih jako dobra stvar. Istina, neljubazni likovi iz obezbeđenja malko su me kao slučajno šutirali u bubrege, istina više Janka nego mene, ali to je logično, jer nisam ja nesimpatičan Radojičičiću, nego Janko. E sad vidi, ima tu još neki razlog koji lebdi u vazduhu. Tim namrgođenim likovima šef je i zamenik šefa Vesić koji baš ne voli Janka, jer Vesić patološki obožava Đilasa, ovaj ga kulira, a Vesić je ljubomoran jer su Janko i Đilas super ortaci.

Ali kakve ja veze imam sa tim? Meni je važno bilo da se ne posvađa Janko sa ovim što ga spominjem sa kojim se već posvađao a ja više ne mogu da pišem njegovo prezime, zbuniću se. I tako, mene guraju dok sedim na crvenom tepihu na ladan beton. Pogledam neljubaznog lika iz obezbeđenja i kažem mu „brate mojne da me šutiraš na beton, videće me žena da sedim u belim pantalonama, a i izrazito je zainteresovana da moja prostata ostane u dobrom stanju“. Nije se nasmejao. Oni deluju kao da su se nasmejali zadnji put 72-ge kad je Lajka uginula u kosmosu, ili onog tragičnog martovskog dana 2003. kad je pristojna Srbija plakala a njihov idol se po drugi put u životu napio.

Kako god, došli su i provokatori iz „Beogradskih toplana“ koji su objašnjavali da oni nisu krivi zbog cele situacije, na šta im je Janko odgovoro da njih niko ne krivi. Doveo ih je neinteligentan i nesimpatičan sakupljač kapilarnih glasova, ali se da izinete malko zajebo. Jer ostali radnici nisu razumeli da im je zadatak da provociraju, već su počeli da se glasno žale Janku da im grad izima 85% dobiti i da oni imaju izrazito teške uslove rada, te da ih funkcioneri skupštine grada zovu mimo protokola da im u stanovima poprave grejanje dok se dobar deo Beograđana smrzava. Hteo sam onom sakupljaču kapilarnih glasova da kažem da na nas ne računa, ali je on u očaju odvlačio radnike koji su pričali istinu, koju nikako nisu trebali da kažu. Nisam hteo da ga dodatno bedačim, reko obesiće se ćovek, a vidim da im idol preti takvim postupkom, pa sam se bojao da ga ovaj ne posluša...

Mom drugu Miši Bjedovu nije vredela odbornička legitimacija, jer se sa njom ne može ući u stari dvor. Opozicione legitimacije tamo ne važe.

I zna šta, dobro je što nisam video ova dva lika koje je Janko tražio. Jer video sam Ljilju koja je nakon preležanog kovida došla. Video sam profesora Acu koji je tek izašao iz izolacije. Ljilja, Aca i Janko su profesori i održali su danas čas morala, poštenja života i dobrote.

Skupili su snagu i došli. Došli u salu Pokreta za Preokret iz koje je sve počelo. Ne samo danas. Već pre nekoliko godina, kad je Janko pozvao na sastanak sve one koji ne pristaju da Srbija nema državu.

Neki to zaboravljaju, ali podsetio ih je Janko danas...

Ponekad se našalim na njegov račun jer smo prijatelji. A istina je da je Janko danas, kao i svih ovih nesrećnih godina briljantan, na pravoj strani i svakako je čovek koji uvek zna šta mu je činiti...

© 2019 Bratislav Marković All Rights Reserved. Designed By OrbMarketing