OTVORENO PISMO BARBARI ŽIVOTIĆ

barbara zivotic

Draga Barbara,

Možda ovo pismo nikad nećeš pročitati, ali ja verujem da će ono nekako stići do tebe. Znam da ću ovim opet izazvati čudjenje malobrojnih ljudi kojima sam drag, a koji će me pitati koja je svrha ovoga što pišem? Dok živim I postojim, verovaću da možemo svi biti bolji i da ova naša Srbija treba da bude uredjena zemlja. Znam da moji sunarodnici to zaslužuju.

Po godinama verovatno bih ti mogao biti otac. Zato bih voleo da se ovo pismo shvati kao krajnje dobronamerno obraćanje ne samo tebi, nego svim ljudima koji su u ovim teškim vremenima, bojim se, izgubili kompas. Povod već znaš, tvoj reporterski izveštaj u subotu, koji je zapalio ne samo društvene mreže, već i celokupnu srpsku javnost.

 

Izveštaj sam pogledao više puta. i ne, nije on u meni izazvao bes, kao kod mnogih drugih. U meni, tvoj izveštaj probudio je tugu i sažaljenje. Evo i zašto.

Prvo, biću do kraja iskren, ti sine, nemaš ni malo talenta za novinarstvo. Osim što si lepa, ne poseduješ ni jedan kvalitet za dobrog novinara, reportera. Dikcija ti je jako loša, mucala si i tokom celog izveštaja delovala nesigurno I neubedljivo, izgovarajući u nekim momentima rečenice bez smisla, pune gramatičkih grešaka. Možda zato što znaš da nisi govorila istinu? Toliko o tome kako si govorila. A sada o tome šta si govorila. Nisam bio na subotnjem protestu i svoje razloge, objavio sam na istom ovom profilu. Ali pre svega, znam da je na protestu bilo dosta ljudi. Od početka višestranačja u Srbiji, manipuliše se često sa brojkama i svaka strana objavljuje cifru koja joj odgovara. Ali ti bolje znaš od mene da je u subotu na protestu bilo puno ljudi, te da je kolona bila baš dugačka. Znala si to i u momentu svog uključenja u program. Sačekali ste da ljudi krenu u šetnju, a onda ispred Studentskog parka (koji mi je dobro poznat jer u njemu nekad naučih da vozim bicikl), okrenuta ledjima praznom platou ispred Filozofskog fakulteta, pokušala si sa članovima svoje ekipe da obmaneš gradjane Beograda. Naravno, plato je bio prazan jer se na hiljade ljudi kretalo ka Terazijama i dalje ka Takovskoj. Neubedljivo i zamuckujući, objašnjavala si kako je na apsolutno mirnom protestu bilo nekakvih nereda, koje niko osim tebe nije video.

Takodje, rekla si da je taj protest licemerje, jer ljudi koji su ga organizovali, pozivaju na nasilje i na linč.

Da li je draga Barbara krvava košulja Borka Stefanoviča, koji je u Kruševcu za malo izgubio život licemerje? I kada si to čula čelne ljude iz opozicije da pozivaju na nasilje i na linč?
Morala bi drago dete znati, da je politički protest demokratsko pravo ljudi. Tako je hiljadama godina unazad. I ništa se loše te večeri nije dogodilo. Ljudi su došli izrazili svoj stav, prošetali i mirno se razišli.

Gore drštvene mreže ovih dana. Ne mogu se složiti sa onima koji ti upućuju najodvratnije uvrede, ma koliko loše mislio o tvom profesionalnom radu. Zaista ne znam kako se ovih dana osećaš. Pročitao sam negde da ćeš posle svega još brutalnije izveštavati. Možda, ali upamti onu staru da “zlo dobra doneti neće”…

A znaš li ti drago dete šta je posao novinara? Posao novinara je da objektivno informiše javnost. Ti to svakako, bar u subotu nisi učinila. Zaboravila si i ti i tvoji poslodavci, šta je zapravo “Studio B”. Dok još nije bilo televizije sa ove radio stanice, budio me za školu setan I promukao glas velikog Duška Radovića,,, Kad je devedesetih počela sa radom televizija, bila je bastion slobode. Tu se moglo čuti neko drugačije mišljenje. Na toj televiziji draga Barbara su tada radili NOVINARI, svesni svoje profesionalne obaveze i odgovornosti.

I ne, ne raduj se pohvalama od strane predsednika i nekih ljudi bliskih njemu. Jer oni su došli i kad tad će otići… Oni sine, ne brane tebe, nego sebe. Na taj način ne gradi se profesionalna karijera. To je sve kratkog daha i svakako može biti način za postizanje kratkotrajnih poslovnin ili materijalnih ciljeva. Dugoročno, to je put u propast.

Sve će proći, pa i ova gužva oko tvog subotnjeg izveštaja… Ali u životu je jako važno sačuvati obraz. Opet, ako želiš biti uspešan novinar, ne smeš biti pristrasna…moraš objektivno informisati gradjane.

Da li si stvarno verovala da “Studio B” kao gradska televizija može obmanuti beogradjane? Sve se u ovom gradu vidi, sve se zna.

Nisam šetao u prošlu subotu, ali u subotu koja dolazi biću tamo. Izmedju ostalog i zbog tvog izveštavanja… verujem da si svojim poslodavcima samo učinila medvedju uslugu…
Što se mene tiče,rekoh i olakšah dušu, a ti radi kako ti je volja…

© 2019 Bratislav Marković All Rights Reserved. Designed By OrbMarketing