I DOK TEBE JURE TETKE, MOJE ŠANSE BAŠ SU RETKE

i dok tebe jure2

Čoveka sa bogatom tetkom upoznao sam krajem sada daleke 2000-te godine. Negde nakon čuvenog oktobra u kome je došlo do velike smene vlasti. Upoznao nas je zajednički prijatelj. Mlad, lep, duge čiste crne kose u crnoj kožnoj jakni. Na zidovima skromnog prostora u Lominoj ulici posteri Če Gevare. Formirao je tada svoju prvu partiju-Partiju Demokratske Levice. U prvih nekoliko susreta objasnio mi je da Slobu nije srušio DOS, već ljudi kojima je novac bitniji od ideologije. To su ti ljudi iz svih partija, rekao mi je tada. To su Slobini partijski drugovi povezani sa istim takvim ljudima iz drugih partija. Vode računa samo o ličnom interesu. To ti je, reče mi tada simpatični mladi čovek, tumor društva moj Braco. Bio mi je drag. Verovao sam da smo slični. Ali, već deset godina znam da to nismo. Ili da bar u zadnjih deset godina nismo.

 

Ne samo zato što on ima bogatu tetku, a ja danas na žalost nemam nikakvu. Njegova tetka je bogata uspešna žena iz Kanade. Moja teta Kika odavno ore nebeske njive. A dok je bila na ovom svetu, bavila se poljoprivredom i pravila odličan sir. Kad sam kao jedva punoletni klinac, bio na odsluženju vojnog roka u Novom Mestu (bato služio sam vojsku u inostranstvu) u nekoliko paketa nije zaboravila da spakuje vrhunski sir iz okoline Sokobanje. Delim tako hranu sa drugarima, a oni oduševljeni sirom. Ponosno kažem, to je sir od moje tetke. Desetar me pogleda i kaže, mislio sam da je kravlji. Tako je teta Kika ušla u legendu moje prodice. I hvala joj na svemu. Ono jes, nije imala da mi da lovu da kupim stan pa sam deset godina u zajednici bio prepušten na milost i nemilost tašti. Za ove mladje i neupućene, tašta i milost su apsolutno suprotni pojmovi, tako da možete da zamislite kako sam najebo. Tako ti je to kad nemaš bogatu tetku.
Dakle, evo odmah dve bitne razlike. Eto, ja sam bio, kakav takav vojnik, a on nikakav. Njegova tetka je živa, zdrava i bogata, a moja...

Ali očigledno, ne razlikujemo se mi samo po tetkama. Posle oko godinu dana saradnje sa levičarom, pred kojim nisi baš smeo reći da Če Gevare više nema, odustao sam. Da se razumemo, nisam se razočarao tada u njega, to je došlo kasnije. Jednostavno, nisam tu pronašao sebe. Gradio sam porodicu i advokatsku kancelariju, podizao decu, svadjao se sa taštom. Bogu hvala u svemu sam donekle uspeo.

i dok tebe jure1

On je gradio političku karijeru. Pratio sam to kao tv gledalac. I iskreno navijao za njega. Ma da se više nismo ni čuli ni videli. Bez ikakve ljubomore, nadao sam se njegovom političkom uspehu, jer sam verovao da se radi o istom čoveku koga sam upoznao 2000-te godine. Nadao sam se da njegovo participiranje u vlasti može biti dobro za ovaj napaćeni narod. Kakva greška.

A onda, vidim njega u koaliciji sa Tomom, Veljom i Bogoljubom, koji je tada kolko se sećam još bio u izbeglištvu. Naravno, nema bedža Če Gevare, kosa je kratka, a on je ozbiljan i pragmatičan političar. Ekstremni levičar u koaliciji sa ekstremnim desničarima. Protivprirodni blud. Tada sam shvatio. Nema tu ničeg od ideologije. Cilj je bio postati parlamentarna stranka, a potom i ući u Vladu.

Kažem, nisam ga video od 2001-te. A voleo bi. Pitao bih ga samo, da li misli da i on sada pripada „tumoru društva“ o kome mi je davno govorio?

Šta god da odgovori , odgovor već znam. I nisam besan, više sam tužan.

Jer taj tumor zahvatio je celu državu i pojeo je.

© 2019 Bratislav Marković All Rights Reserved. Designed By OrbMarketing