DEDA RADOMIR

deda radomir1

Dodje mi negde pred zoru noćas u san moj pokojni pradeda Radomir. Ljut, vidim i osećam. Mene sramota. Znam i zašto. Nesmem ništa da mu kažem, on me gleda i ćuti. Kaže, lepo nastavljaš tradiciju nesrećo. Posramljeno, mucam i pravdam se, znaš deda ja tu ne mogu ništa. Ne balavi, kao onaj vaš glavni kako li ga zovete...ne možeš nesrećo je li? Ništa vi ne možete... Gde si bio ovih dana? U vikendici deda, kažem mu, sa porodicom, pokušavam da budem domaćin, pravdam se...

 

Jadan si mi ti domaćin gundja deda Radomir Solunac, prešao Albaniju peške, pre toga borio se u oba balkanska rata, najbolje godine prošle mu u ratovima...Dobio spomenicu. Znaš li ti nesrećniče da je ovih dana sto godina od kad smo moja braća i ja sa njima, dedovi ovih tvojih što su navrli u Jevropu, probili solunski front? Znam deda rekoh i ponosan sam na tebe, na njih, ponosni smo svi, većina... Ne baljezgaj, ljuti se deda. Lepo ste nam obeležili kako vi kažete ljubilej... Nakaza što nije ni žensko ni muško nosi narodnu nošnju, a jel znaš ti bandoglavi pametnjakoviću da se u takvoj nošnji tvoja prababa Milunija udala za mene? Decu smo izrodili... tako si i ti posle došao na ovaj svet. Na jadan si svet došao nesrećo, odmaraš se i spremaš zimnicu dok ti sramote pradedu, bolesnici ti se šetaju kroz rodni grad, traže nekakva prava...A šta ću deda ja, usudih se da ga pitam. To se nesrećo u apsane tera, da rade tamo zemlju, da se leče od ti boleština...vojskom. Kakva vojska deda, mi to nemamo... Znam, onaj tvoj što je bio napredni levičar, a nije služio vojsku sad je u toj vojsci koju nemate glavni... Sve ste prodali nesrećo... decu onih od kojih sam ja sa svojom braćom oslobodio Srbiju, vi ste danas doveli da im prodate sve što smo mi oslobadjali i pravili... Ova što vam vodi vladu kao žena a postaće otac? Kuća koju smo vam ostavili raskućena, prazna, pusta... Nisi išo skoro u Vrelo, pita me, a zna da nisam... Sve pusto, nigde nikog...

deda radomir2

Hvala ti praunuče, lepo mi proslavi ljubilej... snimaš se nekim sokoćalima i teraš zajebanciju, dok ti bolesne nakaze kaljaju baba Miluninu nošnju,,, a da ne bi nje i mene, ne bi ni tebe nesrećo...

Ode ljut.

Ostadoh posramljen i nesrećan.

© 2019 Bratislav Marković All Rights Reserved. Designed By OrbMarketing