PLAKAO SAM KAD JE PROGLEDALA ESMERALDA

Moje ime nekako od rodjenja skraćivali su od Bratislav u Braca. Taj nadimak valjda su mi dali roditelji, onda me tako zvao komšiluk, rodbina, sve tetke sa ladnom trajnom. Kasnije, drugari u školi, a danas porodica i prijatelji... Niko bre da iz imena Bratislav izvuče nadimak „Bata“. A „Bata“ je brže, jače i bolje.
Svatih to još pre nekoliko godina , kad  nam je tadašnji  premijer, a sada predsednik vaskolikog srpskog naroda rekao da će Bratislav Bata Gašić biti prvi čovek Bezbednosno Informativne Agencije. Kao glavni argument za ovu odluku, premijer ili ti predsednik podseti da je Bata 18 meseci izdržao bez funkcije. Dirljiv je to momenat bio. Čitavih 18 meseci jebote... Sad, znam, rećiće mnogi da je puno političara bilo bez funkcije i duže, pa i sam predsednik je izdržao duže nekada. Al opet mi nije dobro poredjenje, predsenik može najduže, to je jasno.
A dugo nisam plakao pred televizorom. Možda od „Kapelskih kresova“. Ovi mladadji to ne znaju. Ali moja generacija je svesna da je slagao svako ko je rekao da nije plakao kad su ubili „Jastreba“, te kad je bre već na samom kraju i rata i serije nesrećnim slučajem život izgubio „Dimnjičar“. Brate plakao sam, mislim da je jastuk ujutru bio mokar od suza.  Plakala je i moja pionirska instruktorka, pune su joj oči suza bile, ma da smo je mi tada (jer naravno pionirska instruktorka je uvek starija dovoljnih  par godina) gledali malo niže od očiju.
Al  nisu mi „Kapelski kresovi“ baš dobro poredjenje. Jel, vidi, kad su se „Jastreb“ i  „Dimnjičar“ skenjali, tu više nije bilo ničeg.
Batin ili recimo Jutkin povratak su kao pobede svetlosti nad mrakom. To je kao kad je progledala Esmeralda. Sad, nisam baš detaljno pratio ovu seriju, ali plakali su ljudi kad je ona ponovo ugledala svetlost dana.
E dakle  Bata je izdržo 18 meseci bez funkcije. Jutka, mnogo kraće. Dobro, za Jutku sad već cela Srbija zna, da on samo pokušava, ali ne može dugo, mislim da izdrži, on samo dugo smara...
Da se malo podsetimo,  Bata je rekao nešto ružno novinarki tadašnje „B  92“. Jutka je poslao kažu oko 15 hiljada poruka Mariji Lukić. Dobra mu je tarifa jbt...  Nakon toga, vodja vaskolikog srpskog naroda, nekad premijer, sada predsednik i  sve što se može biti,  izjavio je za njih dvojicu i još neke da  moraju da odu sa funkcije. Ne umem baš da citiram Vučićevu izjavu, tako da ne zamerite ako nisam baš tačno to preneo, jer nešto ne upisujem njegove izjave u leksikon. Ali u svakom slučaju, za Batu odavno reče da ko uvredi žene ne može da obavlja ni jednu funkciju, a pre neki dan za Jutku reće da neće biti ništa, ili da mu bar partija na čijem je čelu u tome neće pomoći. Bata je medjutim i ako po struci keramičar, odavno prvi bezbednjak u Srbiji, a Jutki je vraćen odbornički mandat, te on i dalje i ako je protiv njega u toku ozbiljan krivični postupak, vedri i oblači u Brusu.
Da li to po mišljenju velikog vodje žene sada treba da kleče pred muškarcima, ili je mislio da samo treba da kleče pred članovima i funkcionerima njegove stranke? Ili je funkcionerima njegove stranke dovoljeno da seksualno uznemiravaju žene?
Nikako ne mogu da se složim sa tim da bilo ko,  pred bilo kim treba da kleči, a naročito sam osetljiv na klečanje žena. I naročito kad je u pitanju klečanje pred tipovima poput Bate i Jutke...
Jutkino ponašanje, svako je takvo da bi se njime morali pozabaviti ljudi raznih profesija. Ali ono što je za nas kao zemlju bitno je, koliko takav čovek može biti kompetentan za obavljanje funkcije prvog čoveka svoje opštine. On to sada nije, ali je do skoro bio i ma šta govorio Vučić, nisam siguran da to ponovo neće biti, ili da čak neće biti i nešto više od toga. Jer svedoci smo da su ljudi koji su do skoro obavljali neke poslove za koje nije potrebna bog zna kakva stručnost, danas na najvišim državnim funkcijama. A ubedjen sam da to tako ne ide. Zbog toga smo tu gde jesmo. Sa druge strane, često se dešavalo upravo suprotno od onoga što je Vučić govorio.
Vraća me sve ovo u prošlost. Sada daleke 92-ge godine, šetam po šumi sa svojim danas, na žalost pokojnim ocem.  Okoina Sokobanje. On, čovek u punoj poslovnoj i životnoj zrelosti. A ja, student prava. Voleo sam te retke razgovore sa njim. Nismo se često vidjali.  Za par dana on treba da stupi na funkciju predsednka  opštine Sokobanja. Ne dopada mi se to kažem mu.  Jedan si od najboljih geologa u ovoj zemlji, poštovan si na mestu na kome radiš i potreban tamo. Šta će ti ovo? Šta god da uradiš, narodu nećeš valjati.  Pogledao me i izgovorio nešto zbog čega sam i tada i sada kad ga već nekoliko godina nema,  ponosan na njega. Znaš sine, prvi sam u svom selu završio fakultet, napravio nešto u svojoj struci, stekao neko iskustvo. Moralna je obaveza nas koji smo uspeli, izučili škole, stekli neko iskustvo, da za ljude iz svog kraja učinimo nešto, da probamo da napravimo neki boljitak. 
 Ne želim da ocenjujem rezultate njegovog rada, jer  nikada nisam bio stanovnik Sokobanje, naravno ne mogu kao sin biti objektivan, ali znam da je on sa svojom ekipom saradnika nakon isteka mandata otišao sa funkcije bez i jedne mrlje ili afere. Vratio se na svoje radno mesto inženjera geologije i tu dočekao zasluženu penziju.
 Neću da ovde pišem hvalospeve svom pokojnom ocu. Hoću da kažem da su nekada postojali (a želim da verujem da i danas postoje) ljudi koji su spremni da preuzmu funkciju, ne da nešto BUDU, već da nešto URADE.
Cilj životnog i profesionalnog delovanja morao bi biti opšti a ne pojedinačni interes, uz obavezno odsustvo narcisoidnosti. Naravno, jaka država treba da brine o tim ljudima i oni treba da imaju dobra primanja, a ne smeju biti korumpirani.
Početak za svakog od ljudi koji se nadju u poziciji da preuzmu neku funkciju je, da stave prst na čelo i zapitaju se, mogu li ja to?
Jer sve prodje. A priča se na kraju svodi  na to šta si URADIO, a ne šta si BIO. Kad kažem uradio, ne mislim za sebe i svoje najbliže (to je već druga priča) već za opšte dobro ljudi koji u ovoj zemlji žive.  Po tome te i pamte, ako imaju razloga da te pamte.
I nije ovo priča samo o Bati i Jutki.  Ovo je priča o mnogima koji su nešto bili ili će biti.
I ne brini tata, gde god da si. Samo sam se malo zajebavao.To je tebi  poznato. Znam ja da je mnogo bolje „Braca“ nego „Bata“. Neki se u ovom ružnom  vremenu ne bi složili sa tim. 
Ali mama i ti bi se složili, a meni je to više nego dovoljno.      

© 2019 Bratislav Marković All Rights Reserved. Designed By OrbMarketing