ODAKLE MOJ GOLF ISPRED MARAKANE?

 

Da se odmah razumemo, ovo nije moja priča. Nemam pojma čija je, pročitao sam je u nekim novinama kao klinac. Ne mogu da navedem ime autora jer ga ne znam. Priča je medjutim toliko dobra, ili se bar meni mnogo svidela, tako da sam morao da je bacim na papir, ili bolje reći na svoj blog i profil. Moje mišljenje verovatno ne deli glavni akter ove price, ali šta ćeš…

Milan je radio kao trgovački putnik u velikoj zagrebačkoj firmi. Živeo je sa svojom suprugom u Nišu, gde se vraćao svakog vikenda. Već u ranim četrdesetim, nisu imali dece, te su jedno drugom bili sve na svetu… Ili je bar Milan mislio da je svojoj lepoj I zgodnoj ženi sve na svetu. Suzana nije radila, Milan je zaradjivao jako dobro, tako da su imali sve što im je bilo potrebno za veoma udoban život. A i bile su to lepe godine, možda jedine u dugoj istoriji ovog nesrećnog naroda, u kojima se živelo lagodno. Rane osamdesete, još uvek se osećalo blagostanje i nije se naslućivala oluja koja će nastupiti desetak godina kasnije.

Te, ispostaviće se kobne srede, Zvezda je igrala četvrtfinale kupa šampiona. Za ove mladje, da bi razumeli, tada nije postojala liga šampiona, već se igralo na ispadanje, sve do finala. Marakana je imala kapacitet od oko sto hiljada gledalaca. Milan je rešio da uzme dva slobodna dana, a u sredu je ranije krenuo iz Zagreba, kako bi autobusom stigao na Marakanu. Posle toga, planirao je da uhvati neki autobus za Niš. Suzani ništa nije rekao, želeo je da je iznenadi. Nakon završetka utakmice, krenuo je ka autokomandi, ulicom Ljutice Bogdana, Noć je pala, ali je pod uličnom rasvetom jasno poznao svoj beli “Golf”. U neverici je pogledao registraciju, ali sumnje nije bilo. Njegov auto brate… Strpljivo je sačekao da vidi ko će se pojaviti. Ubrzo, stigao je čovek u kasnim tridesetim nešto mladji od njega. Obrati se čoveku: Izvini prijatelju, ja sam iz Niš, pa sam teo da te pitam, ako ideš tamo da me povezeš? Kako da ne burazeru, reče čovek, pruži mu ruku reče da se zove Stojan. Upadaj, taman brate da mi praviš društvo do Niš, da imam skoga da se razgovaram… Milan sede u SVOJ auto, na mesto suvozača, a Stojan polako krenu kroz gužvu do izlaza na auto-put ka Nišu. Komentarisali su utakmicu, Pižon i Dule bili su sjajni… Tek, nakon pola sata, negde oko skretanja za Požarevac, Milan sa zebnjom konstatova da je auto odličan i upita Stojana da li je njegov. Ma jok burazeru, nije moj, imam neku polovnjaču, odvaljujem je, muž joj radi u Zagrebu i cele nedelje nije tu. A ja se uselim u gajbu, pa udri, udri…a ona znaš šta radi burazeru…I poče Stojan da priča Milanu o seksualnim dogodovštinama sa Milanovom ženom…

Milan se bojao da će umreti. Prosto je bio paralisan od šoka. Shvatio je da je ceo njegov život farsa i da ga je žena koju je voleo svim svojim bićem izdala na najniži mogući način. Nije imao snage da se sastavi…nije mogao da sabere misli i odluči šta će dalje…

A Stojan je baš bio dobro raspoložen. Oduševljen što ima društvo do Niša, a opet u uverenju da novom poznaniku čini uslugu, raspoloženo je nastavio da priča o svom seksualnom životu sa svojom ljubavnicom, potpuno nesvestan da je njegov saputnik u predinfarktnom stanju.

Na Stojanovo insistiranje stali su kod “Starog hrasta” da malo odmore i popiju piće. Stojan je nastavio da priča o seksu sa Milanovom ženom, baš kao da se u čitavoj tada velikoj Jugoslaviji niko ne bavi seksom osim Suzane i njega.

Milan je ćutao i pokušavao da dodje sebi, na suvozačevom mestu svog “Golfa”. Nije mogao da se sabere i da shvati šta mu je činiti…

Stigli su tako u Niš. Milan je zamolio Stojana da ga ostavi negde u centru, pomislio je da uzme sobu u hotelu, ohladi glavu I vidi šta mu je dalje činiti… Ali Stojan nije hteo ni da čuje, insistirao je da odu kod “ove njegove”, da im ona iznese meze i da nastave druženje. Milan se protivio, ali onako obamro, nije se mogao odupreti. Već je prošla ponoć kad je Stojan otključao ulazna vrata Milanovog stana, te ga uveo u njegovu dnevnu sobu. Ostavio ga je u njegovoj fotelji, a on otišao da probudi Suzanu da ih ugosti…

Suzana je bunovno ušla u dnevnu sobu i videvši Milana momentalno pala u nesvest…

Mesec dana kasnije razveli su se pred tadašnjim Opštinskim sudom u Nišu…  

© 2019 Bratislav Marković All Rights Reserved. Designed By OrbMarketing