O GRIVI ŠIŠANJU I JOŠ NEČEM...

...
Vidim da je moje šišanje za sve pare izazvalo pažnju ljudi koji prate ono što objavljujem. Ne osećam se baš ugodno zbog toga, jer to nisam objavio da bi mi ljudi pisali kako sam ja divan, već da bi se malo zezao sa Grivom, te ću sve lajkove i komentare shvatiti kao podršku mom prijatelju  i zahvaliti se na tome što mu mnogi ljudi žele brzo ozdravljenje. Moram nešto da razjasnim.  Objava tih fotografija ima dva cilja. Prvi je da Grivi i na taj način pružim podršku, a drugi je da Griva, Draganče, Deki i ja imamo temu za zajebavanje. A zajebancija je neophodno potrebna ne samo Grivi već i nama ostalima. U toj priči ja nisam sporan, jedna od mnogobrojnih devojaka mog kuma Vicka je odavno rekla da sam ja pokretna parodija. Shvatio sam to kao kompliment, ma da nisam siguran da je tako, ali imam prava da navijam za sebe.
Svoje brijanje glave ne smatram nikakvom žrtvom, uradio bi ja za Grivu mnogo više od toga, jer on jeste jedan od mojih malobrojnih prijatelja, ali o njemu nešto kasnije.
Sve što radim, radim iskreno, verovatno je to mana u mojoj profesionalnoj delatnosti, ali kad je pisanje u pitanju to zaista smatram vrlinom. Bilo da pišem o „Čigoti“ ili „Anemiji“u Ivanjici, politici ili svom pokojnom teči, pišem iskreno, iz srca. Ošišao sam se jer želim da podržim Grivu. I tu su mi svi poverovali. Ali isto tako iskreno pišem o tome da Dragan Djilas ne sme biti satanizovan, jer znam da on nije takav kakvim ga razni mediji predstavljaju, a sve te laži čitaju njegovi najbliži i iskreno mi je zbog toga žao. Ovih dana, vodi se kampanja protiv mog dobrog druga Branka Miljuša sa tvrdnjama da je on fašista, a ja eto znam koliko je to divan i dobar čovek, te eto imam potrebu da to i napišem, jer to jesu moja neposredna saznanja koja eto nekom možda mogu da koriste. Imao sam potrebu da objavim da je moj Pokret za Preokret, na demokratski način doneo odluku o bojkotu izbora, jer sam tome prisustvovao i uvek ću svoja zapažanja i ubedjenja iznositi i sa njima krajnje dobronamerno upoznavati druge ljude. Samo, jasno mi je da u ove moji tvrdnje ne veruju svi oni koji su podržali moje šišanje. A moje pobude su iste u svim ovim temama, koliko god one različite bile. 
Ali da se vratimo na Grivu i našu malu ekipu. Griva je dakle moj prijatelj i zaslužuje mnogo više podrške od jednog šišanja na nulu. To što se moja ćela nekoliko dana beli kao guzice u jeftinim nemačkim pornićima iz ranih sedamdesetih i nije baš neka žrtva. Kosa brzo raste i Grivi i meni. Naš drug Deki recimo, nema takav problem. On ne mora da se brija da bi bio ćelav, tako da je on Grivi podršku dao odmah, onako na blanko...
Griva će naravno da pobedi, već veoma sigurno ide ka tome, a mi smo tu da pripomognemo. Jer radi se o čoveku koji je takodje, uvek bio tu za sve nas.
Imao sam teške dane i neke teške situacije, a on je eto znao da bude uz mene i da mi pruži podršku. 
Griva je recimo najzaslužniji čovek što je blog na kome se nalazi ovaj tekst ugledao svetlost dana. Ne samo u tehničkom smislu, u tom delu on je neprikosnoveni genije. Ono što je za mene bilo važnije, to je njegovo mišljenje da je baš objavljivanje tekstova na blogu, pravi put za mene, te da je blog mnogo važniji od eventualnog izdavanja knjige.
Ono što mene kod Grive najviše oduševljava je sposobnost da se nikad, ali apsolutno nikad ne posvadja sa svojom ženom, što meni ne može poći za rukom, sve kad bi živeo deset života.
Čovek jednostavno smatra da je svadja sa ženom pogubna jer je kaže to njihov teren i mi muškarci tu uvek gubimo bitku. 
Ovu mudrost siguran sam, poseduje mali broj ljudi. I kako da se čovek ne ošiša zbog takvog lika?
U svakom slučaju, ostajem u uverenju da sam ja i dalje lepši od Grive, ma da Deki i Draganče kažu da spoljašnji izgled nikad nije bio adut ni jednog od nas dvojice.
Kako god bilo, eto, mi se ovih dana dobro zajebavamo oko toga i to je zapravo cilj priče...
 

© 2019 Bratislav Marković All Rights Reserved. Designed By OrbMarketing