O FAŠIZMU, BANETU MILJUŠU, PALJENJU KNJIGA...

 

 

Razni su mi se likovi sreli u glavi,pa reših da ih sve spojim u ovoj priči. Videćemo na šta će da izadje…
Lipu su u Balaševićevoj pesmi sadila tri tipa, stari Nestorov, gosn Čeda i još jedan. Po njihovoj delatnosti, slušalac bi mogao da pomisli da su “mladi gorani”, termin koji se u vremenu mog odrastanja koristio za vredne mlade ljude koji su se bavili pošumljavanjem i sadili razne vrste drveća. Ipak, zamišljam ih kao tri dobronamerna matorca koji dobro razumeju život i znaju šta rade.
Ovi nakon njih što u zadnjoj strofi pale lišće, jer njih trojica više nisu medju živima, mogli bi imati i piromanske sklonosti jer paljenje lišća može izazvati požar širih razmera. Lišće bi moglo jednostavno da se pograbulja, skupi na gomilu i tu ostane dok ne istrune, sugurnije je. Ipak, bez obzira na paljenje lišća, koji izaziva dizanje dima do neba, ne bih to nazvao fašizmom.
Nikad ne palim lišće, kad, doduše retko, sredjujem plac u Krčedinu.
E, al nisam ni ja baš uvek bio tako fin. Jednom sam  zapalio knjigu. Ne Vesićevu, u vreme kad sam ja zapalio knjigu, pisci su bili ozbiljni ljudi. 
Ili nisu? Aj da vidimo. U petom osnovne obreo sam se u Kostolcu, varošici na Dunavu. Samo mesec dana nakon Titove smrti u junu 80-te završio sam peti razred i rešio da zapalim udžbenik iz geografije. Cele godine maltretirala me profesorka Nevenka Putnik, koja nas je terala da naučimo koliko merino ovaca ima Australija, ili koliko sijalica se godišnje proizvede u Poljskoj. 
Da li sam ja fašista? Ne, nikako. Imam čudne postupke, jednom sam čak išao na koncert kamerne muzike, ali to više vuče na mazohizam. Fašista svakako nisam. Jer ako te neko tera da učiš takve gluposti kakve su se nalazile u tom udžbeniku, te ako je ta osoba  mala ružna baba, sa patrljcima od prstiju (a prsti su joj takvi gle ironije od bombe koju su bacilli fašisti), kojima je obožavala da nam lupa šamare, a imaš samo 11 godina, postupak paljenja knjige za mene nije fašizam, već normalna buntovna reakcija jednog klinca. Više mi tu profesorka Nevenka Putnik vuče na fašistu, ili sam je bar ja tako doživeo. 
Prošle nedelje digla se frka oko mog druga Baneta Miljuša. Evo da objasnim kako smo drugovi i zašto znam da on nije i ne može biti fašista. Njegov sin i moja ćerka išli su u isto odeljenje u nižim razredima osnovne škole. Moja Neca, imala je problem u prva dva razreda sa učenjem i privikavanjem na obaveze i sve što nosi život jednog djaka. Baneta sam sretao na rodjendanima njenih školskih drugara. Uvek je bio veseo i krajnje pozitivan, klinci su ga obožavali, a naročito moja ćerka. U druženju sa roditeljima uvek je unosio pozitivne vibracije i sa lakoćom rešavao probleme koji su nastajali u raznim odnosima izmedju nadrndanih majki sa ladnim trajnama.
Neca ga i dan danas nosi u srcu kao jednog od značajnih likova u njenom odrastanju. A ja ću mu dok sam živ biti zahvalan na tome što je u njenom razvoju ostavio deo sebe i bar malo mi pomogao da ona danas bude student i primerna devojka. Da li takav čovek može biti fašista? Naravno da ne.
Naknadno, naravno, dolazimo i do snimka na kome se vidi da on nema nikakve veze sa paljenjem knjige i na kome se čuje da on pokušava da spreči paljenje.
Fašisti jesu spaljivalji knjige, ali su ih i pisali. Ne mislim tu samo na Adolfa Hitlera, već i na neke druge. Lično, ne mislim da je spaljivanje knjiga dobar metod, jer sam tada kad sam spalio tu jedinu knjigu u životu, mogao da onako smotan izazovem požar širih razmera. Mogao sam  jednostavno da je pocepam, ili je upotrebim umesto toilet papira.
Vesićevu knjigu nisam pročitao i ne nameravam. Iz više razloga. Osnovni je taj što smatram da autor knjige nije iskren, a kako da čitam knjigu čoveka kome ne verujem? Jer on tvrdi da voli Beograd, a to nikako ne može biti tačno. Da ga stvarno voli ne bi mu uradio to što mu je uradio.
Opet, da li je fašista onaj koji spaljuje neku knjigu, ili onaj koji želi da skloni most koji su upravo želeli da sruše fašisti, te da taj isti most odnese u park, da se u njemu prave kafići?
Hoću da kažem da nije uvek do paljenja knjiga, nekad je nešto i do samih ljudi i motiva za njihove postupke…
   

 

 

 

© 2019 Bratislav Marković All Rights Reserved. Designed By OrbMarketing