ZAGORKA DOLOVAC JE MITSKO BIĆE

Zabrinut sam za stanje svog duha. Uhvatio sam sebe kako mi postaje čak malo zanimljivo da gledam i slušam kako funkcioneri i poslanci vladajuće i ostalih stranaka u vladajućoj koaliciji brane Malog Sinišu. Jer, mnogi od njih nemaju pojma o tome šta je to fakultet, a kamoli doktorat, ali eto iz sve snage napadaju rektorku i upravu beogradskog univerziteta. Pazi sad kakve teške reči: rektorka, odbor za etiku... Treba sve to naučiti. I iskreno taj deo im ne zameram. Jer, u jednoj stvari, neki poslanik vladajuće koalicije beše u pravu. Nisu kaže Malog Sinišu birali zato što je doktor. Jedino to je tačno, nije uslov za ministarsko mesto da budeš doktor. Za poslanika nije uslov čak ni da si bilo šta u životu pročitao. I baš ovu zakonsku olakšicu iskoristiše mnogi od njih. Izgleda da ništa osim cenovnika u skupštinskom restoranu nisu pročitali. Zato im ne zameram puno na tome što nemaju pojma šta je to beogradski univerzitet. Nisu na njemu nikad bili, a kamoli na njemu studirali.
Zameram im jer osim što nemaju pojma o akademskim institucijama, nemaju pojma o moralu, savesnosti i poštenju. To već nije ok. Ako oni nisu posećivali ove institucije, na njima bi znanje i zvanje trebalo da steknu njihova deca ili unuci, ili deca i unuci njihovih rodjaka i prijatelja. Zbog toga moram da ih podsetim da bez obzira što doktorat nije uslov za ministra, uslov za ministra je da ne dodje u sukob sa zakonom, a u plagiranju doktorata, svakako ima elemenata kako nezakonitosti, tako i nemoralnosti i nečasnosti.
Ako su mi oni bili zabavni, jedan lik me baš obradovao. Moj kolega Djuka. A pisah o tome da sam se opasno zabrinuo. Nekoliko njegovih nastupa naišlo je na moje odobravanje, čovek je u jednom momentu pokazivao svoju diplomu, konstatovao sam da je veoma slična mojoj. Kad se u obzir uzme da fizički ličimo, sličnost je postala zastrašujuća, tako da sam u tom periodu ozbiljno razmišljao o suicidu, ali sam dovoljno smotan da ne umem da se obesim, a domestos nisam hteo da pijem jer mogu da mi izgore usta. 
Na moju radost, Djuka je napao beogradski univerzitet, te sam ja ponovo shvatio zašto smo mi ipak dijametralno suprotni. Ono jes, fizički izgled ni jedom ni drugom nije adut, ali za razliku od njega ja ne samo da ne pljujem u bunar iz kog sam pio, već ću  dok sam živ smatrati sebe delom institucije na kojoj sam veoma pošteno i mukotrpno stekao znanje i zvanje.Sve je dakle ok, nema razloga da na sebe ruku dižem. Tipovi poput mene treba univerzitet da brane, a tipovi poput Djuke treba da ga napadaju...
I da se tu vratimo na Malog Sinišu. Osim što je narušio ugled institucije na kojoj su mnogi pošteno i zasluženo stekli svoja zvanja, Siniša je time učinio nešto za šta bi morao biti smenjen, a o mnogim njegovim radnjama trebalo bi da se oglasi republički tužilac Zagorka Dolovac.
Kad bi postojala, ili, ako postoji. Moji drugovi koje ja izuzetno cenim Janko i Miša danas traže da se oglasi baš Zagorka. I ako gledaš zakon, tako bi i trebalo. Kažu da je ta meni nepoznata Zagorka republički javni tužilac. U stvarnosti Zagorka Dolovac ne postoji, ali su Janko i Miša ljudi koji poštuju zakon, poštuju institucije, te traže da se stvari odvijaju kako zakon nalaže. A u nekim aktima piše da Zagorka Dolovac nije izmišljena ličnost, da ona stvarno postoji.
Podseti me to na nekog tipa koga su zvali Pekavle. Živeo je u selu Rtanj u podnožju planine pod istim nazivom. Pekavle je držao kafanu na Rtnju i nekako je došao do novinara  lista pod nazivom „Zona sumraka“. Dao je dakle jedini intervju u svom životu, u kome je rekao da se na Rtnju u više navrata susreo sa vanzemaljcima. Pouzdano medjutim znam da je Pekavle par puta sreo mene,  a nikako vanzemaljace,  vanzemaljce nikad video nije, već je o tome pričao kako bi mu birtija na Rtnju bila puna gostiju, a on ostvario profit.
E sad, kao što je Pekavle vlasnik birtije, tako je i Vučić umišljeni vlasnik Srbije, koja veoma podseća na birtiju od Pekavla, tako da kad Vučić govori da Zagorka Dolovac postoji, ja mu ne verujem (kao uostalom i kad priča bilo šta drugo) i znam da on to kao i Pekavle priča iz nekog svog interesa.
Zagorka je izmišljena ličnost i ona kao takva i ne treba da postoji. A na mestu republičkog tužioca jednog dana, koji ubedjen sam nije daleko, doćiće živ čovek, od krvi i mesa, koji će se redovno obraćati javnosti i obavljati svoju dužnost onako kako tu piše u zakonu da treba da se radi. 
Taj čovek neće biti mitsko biće poput Zagorke.
Zagorka je mitsko biće i ja u nju ne verujem, verujem u Zagora, on je baš kul lik... 

© 2019 Bratislav Marković All Rights Reserved. Designed By OrbMarketing