AJ U STO EVRIĆA DA ĆE STALNO DA BUDE ZAUZETO

Sasvim se solidno držim u policijskom času, bez mogućnosti da se krećem, radim, družim sa ljudima. Al postaje već po malo dosadno. 
Onaj ko ima Bokija taj je u prednosti u odnosu na ostatak čovečanstva. Medjutim i tu se umešala situacija sa pandemijom.  Boki i ja pijemo kafu dva sata a nemamo novih tema, predavanja su preko lap-topa i nekakve zum aplikacije, a tu nema fizičkog kontakta sa drugaricama, Nole ne igra i na našu žalost neće skoro, liga šampiona prekinuta, broj tema je sužen… S obzirom na njegovu dobrodušnost, Boki je jedina osoba na planeti koju ja smem da zajebavam a da zbog toga ne najebem. I onda, kako se sve umrtvilo, nemam više temu oko koje bi mogao da ga ubacim u mašinu. 
Tu ti se meni našao voljeni predsednik. Sto evrića dobijamo svi u kući osim Bokija koji jedini  nije punoletan. Mislim, ja i dalje nisam siguran da će tako biti, ali eto prilike za zezanje. Pitam ga jutros, Boki jel znaš koja je razlika izmedju Željka Mitrovića, Dušana Bajatovića,  Soraje, Sarape, Nataše Kandić, Ivice Dačića, Zmaja od Šipova, Koleta,  Malčanskog Berberina, tetka Dese iz Pinosave i recimo mene sa jedne strane i tebe sa druge strane?  Svi će oni da dobiju sto evrića. Samo ti nećeš, jer svi spomenuti likovi su punoletni, a to je našem naprednom režimu bio jedini kriterijum, ali ti ga ne ispunjavaš. Samo ti u celoj kući  jebote, kažem i umirem od smeha. Ej nije smešno, nervira se Boki. Meni jeste, kažem i nastavljam da ga zajebavam. A zapravo nije smešno, nego se ja iz dosade u toku policijskog časa zajebavam  sa pogrešnim stvarima.
Priča o davanju pomoći od sto evra svakom punoletnom gradjaninu republike Srbije zaista nije ni malo smešna. Na stranu, što je mučna, tužna i ponižavajuća, ona je pre svega ekonomski, socijalno i politički pogrešna, nekorektna, nepravedna…Nisam nikakav ekonomski stručnjak, ali da bi se ova priča razumela, ne treba niko da bude stručnjak. Dovoljno je samo malo logike i zdravog razuma.
Znam da nije moguće dostići apsolutnu pravdu, ne u pravnom nego u moralnom, prirodnom smislu. Ali, vlast , pre svih misli na penzionere. Daleko od toga da mislim da našim najstarijim sunarodnicima nije teško, ali ovog puta oni u ekonomskom smislu nisu bili na udaru, većem nego što inače jesu.  Penzije su primali kao i do sada. Najugroženiji su zapravo nezaposleni, ili mnogi zaposleni koji su zbog pandemije, vanrednog stanja i policijskog časa ostali bez posla, ili im je plata smanjena na minimalac. Najugroženiji je privatni sektor, preduzetnici, mala i srednja preduzeća. Stale su skoro sve privredne aktivnosti. Jasno je da u nekim oblastima ljudi gotovo već dva meseca bukvalno ne mogu da zarade ni jedan jedini dinar, a oni koji su i u ovim uslovima nastavili da rade, svakako imaju toliko smanjene prihode da se postavlja pitanje, koja je svrha da uopšte rade i prave troškove u poslovanju. Razgovaram sa puno ljudi iz privatnog sektora i svi potvrdjuju da je situacija dramatična.
Retki, koji podržavaju mere vlade, rećiće da je država napravila program i da će pomoći svima, te da ostale mere nemaju veze sa merom davanja po sto evra svim punoletnim gradjanima. Neće biti.
Ovakva mera predstavlja ogroman teret za i onako praznu državnu kasu. Ako je neko poverovao predsedniku kad je pre dvadesetak dana izjavio da mi imamo para, u zabludi je. Jer, samo nekoliko dana nakon njegove izjave da je pronašao pare (kao da je Proka pronalazač a ne predsednik), vlada Srbije donela je uredbu o dodatnom zaduživanju. A zadužuješ se kad moraš, kad nemaš para, a ne kad ih imaš, to je valjda jasno.
Ako se već zadužujemo, što nikako ne može da bude dobro, taj novac morao bi da se troši namenski. I tu se postavlja pitanje, zašto svakom sto evra? 
Mnogima se život nije promenio. Malčanski berberin je u zatvoru i njegova situacija, kao i situacija mnogih pritvorenika, kao i lica na izdržavanju kazne nije se promenila zbog vanrednog stanja i pandemije.
Mnogim penzionerima treba pomoć, to je jasno. Ali, složićemo se da nisu u istoj situaciji penzioneri sa penzijom od 25 hiljada dinara i oni od sto hiljada dinara. Slažem se da je ovih drugih mnogo manje, ali svakako da ih ima.  
Nemam pojma dal je u toku vanrednog stanja direktoru Srbijagasa smanjena plata, al nešto mislim da bi on takav udarac nekako pregrmeo i bez ovih sto evra pomoći.
I nije tema to što neke javne ličnosti neće uzeti svojih sto evra, neko iz ubedjenja, a mnogi iz marketinških razloga. Suština nije u njihovoj dobroj volji, već u mogućnosti koju im je država dala. Svi oni mogu da traže i dobiju svojih sto evra, jer je tako odlučeno.
Meni lično tih sto evra ništa ne znači. Od ponedeljka 16-tog marta, do otvaranja sudova (a pojma nemam kad će to biti), više od devedeset posto advokata nema ni teoretsku mogućnost da zaradi  jedan jedini dinar. Nas sto evra ne vadi, treba nam ozbiljna strategija koja ima za cilj oživljavanje i pre pandemije, polumrtve srpske privrede. Takve strategije nema. Ne treba slušati šta nam predsednik i njegovi saradnici pričaju svakog dana na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. A ako već slušate, onda uporedite te izjave, pa ćete videti koliko su kontradiktorne, ne samo same sa sobom, već i sa uredbama koje se donose, a naročito sa onim što se u stvarnom životu dešava.
I kad se nekom daje pomoć, to treba da budu ljudi sa malom decom koji žive od socijalne pomoći, bolesni, nemoćni, penzioneri sa najnižim penzijama.
Novac treba izdvojiti da se nagrade lekari, medicinske sestre, farmaceuti u apotekama, prodavačice u trgovinskim radnjama, rudari u rudniku “Soko” koji su se u jami zarazili virusom, radnici gradske čistoće i svi oni koji su dok smo mi kod kuće gledali serije koje eto nikako da stignemo da odgledamo, mukotrpno radili da u Srbiji život ne bi stao. Jer oni su tih sto evra i mnogo više, odavno zaradili.
Nešto mi se ni Bajatoviću ni Dinkiću ne daje lova, mislim da oni nama nešto duguju, mi njima nikako. Da brate, onom Dinkiću kome je ovaj što će da nam da po sto evrića mahao u skupštini robijaškom košuljom, a onda ga uzeo za savetnika. Kako kom Bajatoviću? Pa onom Ivicinom drugu što je direktor preduzeća koje samo proizvodi gubitke, a plata mu je kolko oćeš. Kako koji Ivica, pa onaj brate što priča da je za sve kriva bivša vlast, a on od kosovske bitke do danas učestvuje u svim vlastima, samo zato što je sa par stotina hiljada glasova uvek tas na vagi…
I tako Boki ostaje bez sto evrića… Nije još punoletan. Zbog toga ne može ni da glasa. A mož da bidne da jedno sa drugim ima neke veze, a? 
 
© 2019 Bratislav Marković All Rights Reserved. Designed By OrbMarketing