Tara i ja postali smo veliki drugari i stvarno sam ponosan na ovu činjenicu. Ona ima samo pet godina, ali je već sada veliki čovek i još veći borac. Poznajem je tek godinu dana, ona je ćerka mog dobrog druga Dragana, koji zbog svega što čini u životu, definitivno ima rezervuisano mesto u rajskom naselju.

Moje drugarstvo sa Tarom ne bi bilo ništa posebno i ne bi zavredelo da se nadje u mojim pričama da Tara zaista nije posebna. Boluje od spinalne mišićne atrofije i vezana je za kolica. S obzirom na činjenicu da su joj mišići usled ove bolesti jako slabi, Tara mora redovno da vežba. Njen trener i njen najbolji prijatelj je tata Dragan. Njih dvoje su sjajan pobednički tim. Jako su vezani jedno za drugo, razumeju se, podržavaju i bodre.

Opširnije: MOJA DRUGARICA TARA

Rastao sam uz njihove pesme i njihovu muziku. Kasnije kad sam kao zreo čovek upoznao Vicka te se sa njim i okumio, imao sam čast da ih sve upoznam. Vicko je zaista dobar čovek i moj pravi kum. Ni reči više o njemu u ovom tekstu. Jer, znam, njega i većinu članova legendarne “Riblje ćorbe” niko ništa i ne pita.

Znam da ovog puta nisu pitali ni Boru, ali to ga ne opravdava. Znam da debelo gazi šezdeset sedmu godinu svog života, ali ni to ga ne opravdava.

Ništa ne opravdava čoveka koji je imao MUDA da u jednopartiskom sistemu kao rok zvezda napiše “crni mercedes” i dobro potkači najvećeg sina naših naroda i narodnosti. Ne, nije se mirio ni sa potonjim vlastodršcima, te je tako nastala “Baba Jula” i razne druge pesme. Po njegovim rečima, bio je meta za odstrel tadašnjeg najmoćnijeg bračnog para u Srbiji, te je kako kaže samo spletom srećnih okolnosti nastavio da nosi glavu na ramenima.

Opširnije: JA NA BINI ONI DOLE, BOG TE JEBO ŠTO ME VOLE

Svi već znamo da je Prvi osnovni sud u Beogradu doneo presudu kojom je obavezao Sinišu Malog da plati iznos od 150.000,oo dinara Draganu Djilasu, na ime naknade štete zbog povrede ugleda i časti, a zbog izjave iz 2017-te godine, u kojoj je rekao da Djilas hoće da se vrati na mesto gradonačelnika kako bi mogao da nastavi sa pljačkom.

Odluka suda je po mom skromnom mišljenju sasvim ok. Naravno, maštam o vremenima kad će se za ovakve izjave plaćati milionske odštete, ali to je već druga priča. Ono zbog čega opet pišem jeste komentar Siniše Malog, koji je dragi prijatelji jedan od najznačajnih ministara u vladi republike Srbije-ministar finansija. Uvaženi ministar je rekao da će Djilasa i dalje nazivati lopovom.

Opširnije: MINISTAR NE POŠTUJE SUD

Pripadam generaciji kojoj su neki tipovi gadno sjebali život. Jedan od njih pojavio se ovih dana, jer nije dovoljno zla naneo, rešio je majstor da se još pita. Doduše, mora se priznati da je za razliku od mnogih koji nisu bili dosledni, on veoma dosledan u širenju mržnje i lupanju gluposti.

Bez obzira na činjenicu što ima preko osamdeset godina, Dušan Čukić, rešio je da nam i dalje drži predavanja o ideologiji, moralu, sistemu…

Opširnije: ČUKIĆ ILI BRUKIĆ

Ako je danas živa i zdrava moja prva učiteljica Ljiljana Čelar (što joj ja od srca želim) te ako je neko poznaje, nemojte da joj kažete da sam postao advokat i aj da ne kažem pisac, ali recimo kolumnista ili bloger. To bi je dotuklo skroz. Spomenuta g-dja učiteljica je u septembru sada jako daleke 75-te godine prošlog stoleća, posle samo nedelju dana škole, pozvala moju sada na žalost pokojnu majku i tražila da me ispiše iz škole, mahala joj pred nosom nekom mojom sveskom, tvrdeći da sam ja potpuno nepismen. Sveska je zaista bila užas, onako sa ušima, ali se moja mama nije dala... rekla je uvaženoj učiteljici da me je upisala u školu da se tu opismenim. Kako se ja nisam složio sa mišljenjem moje majke i smatrao da sam u školi da bi se zajebavao sa drugarima, umalo nisam ponavljao prvi osnovne, ali nije se tada tako lako ponavljalo. Uprkos očajanju mojih roditelja, mene uopšte nije bilo briga za uspeh.

Opširnije: BOKI I JA U BORBI PROTIV SUROVIH PROSVETARA

Draganče Šreder sigurno je jedna od najinteresantnijih osoba koje sam ikad upoznao. Jedan od mojih retkih prijatelja, na žalost kao i stotine hiljada pripadnika moje generacije, odavno daleko od Srbije. Završio je nekoliko fakulteta, ali je živeo život po svome, bacajući tako u očaj svoju majku, na žalost danas pokojnu tetka Radu i svoju brižnu sestru, moju kumu Kristinu. Uvek me oduševljavala njegova inteligencija. Mnogi, koji ga nisu i nikad ga neće razumeti, smatrali su ga čudakom. A Draganče je samo voleo da nas zajebava i fascinira.

Opširnije: MOJ DRUG DRAGANČE NA PROTESTIMA DEVEDESETIH