Ne zamerite, namam pojma gde i kada ali pre neko veče na nekoj nacionalnoj frekvenciji predsednik je u svom dugometražnom obraćanju rekao kako je Dragan Đilas na faksu imao sve šestice i sedmicu samo iz odbrane. Na stranu što to nije bitno, a pre svega nije  tačno (o čemu ću nešto kasnije), postoje neke važne činjenice zbog kojih po ko zna koji put moram da stanem u Đikijevu odbranu.

Dobro, sam je kriv, odavno sam javno predložio da ime promeni u Svetislav Konstantinović, posle sam dobio bolji predlog da prezime glasi Hadžikonstantinović. Ali ne bi ni to pomoglo, jer predsednikova obraćanja traju danima i satima, te bi uspeo da izgovori i ovakvo ime i prezime. Nego da se vratim na suštinu. Dragan Đilas je uradio neke stvari zbog čega ta sedmica iz ONO i DSZ koju zapravo nije dobio, uopšte nije bitna. Pre svega Dragan Đilas je u momentu smrti engleske kraljice bio bogatiji od nje jer ona nije imala 619 miliona evra, što je neko ispravno i blagovremeno konstatovao. A to treba poštovati. Ali naravno nije samo to. U vreme svetske pandemije protiv virusa Covid 19, Điki je prvi izašao sa vakcinom. To je vakcina koja ljude pretvara u zombije. Dakle ovo je jedno izuzetno i vrhunsko dostignuće. Istina, nismo ustanovili kako one deluju. Pokušao sam da iskoristim svoje poznanstvo sa njim, pa sam mu tražio jednu kutiju od sto komada, da vakcinišem neke likove po mom izboru. Nije mi dao, cicija...

Meni je ipak najveće dostignuće Dragana Đilasa to što je jedini na planeti zbunio Čak Norisa. Znaš kako je to bilo. U junu mesecu pre tačno dve godine, Čak Noris bio na nekoj svadbi u okolini Požarevca. Na svadbi je pevao Mitar Mirić. Nakon što je otpevao onu čuvenu “Ne može nam niko ništa”, Čak koji ne poznaje baš dobro srpki, pogrešno je razumeo da je Tarmi Rićmi pevao da njemu ne može niko ništa, pa je ovo razumeo kao ozbiljnu provokaciju. Prišao mu je i pitao “jeli brate, kako to misliš ne može ti niko ništa”? Incident većih razmera, sprečio je jedan moj drug iz Smoljinca inače gost sa mladine stane, koji je smirio Čak Norisa, rekavši mu da Tarmi iz poštovanja prema Norisu nikad nije hteo da gleda Ramba, te da je u filmu “Na zmajevom putu” navijao za njega u čuvenoj borbi protiv Bruce Lea. Nakon lude noći na svadbi, Čak Noris se zaputio u Beograd, da prisustvuje čuvenom prženju jaja na behatonu Trga Republike, na kome je inače naprednjačka vlast posekla svo zelenilo. Jaja je ispržio autor ovih redova sa svojim prijateljem Acom. Čak Noris je ovo hteo da vidi uživo, kako bi mogao da zajebava svog poznanika Džejmi Olivera, koji je od tada u teškoj depresiji. Dakle nakon što je odgledao prženje jaja, Čak Noris je ošamućen od jezive vrućine krenuo ka Vračaru, da iskulira i dođe sebi u nekom kafiću. Tom prilikom je sreo Đilasa, koji ga je pristojno pozdravio “zdravo Norise Čače”. Čak Noris  mu uzvrati “zdravo Šo Lače”. Dal od vrućine, il je tog jutra onako mamuran kupio Informer, nemam pojma, ali, Čak Noris je pobrkao Đilasa i Šolaka. Onda ga je Điki zvao na kafu i objasnio ko je ko. Pita ga Điki, šta radiš u Beogradu, kaže Čak, ma došao sam da gledam nekog lika kako prži jaja na Trgu. Kaže Điki, a znam bre to je Braca moj drug. Ovaj se oduševi, kaže ti ga znaš, kaže Điki znam bre čoveka. Pita ga Čak Noris, da li možeš da mi završiš autogram od njega, Điki mu naravno izađe u susret i tako smo se te večeri družili sva trojica do kasno u noć…

Vreme je da se uozbiljim. Dragan Đilas iz Odbrane nije dobio sedmicu nego desetku. I ima prosek dostojan poštovanja. Ali ja ne mislim da je on zbog toga sjajan tip. Kad neko ima 25 godina važno mu je koliki prosek ima (meni ni tada). A kad ima 55 jako je važno šta je do tada uradio. E vidiš, zbog svega što je uradio, mislim da je Đilas sjajan tip. Most na Adi, rekonstrukcija Gazele koja je pre dve nedelje podrhtavala od desetine hiljada ljudi na protestu, ali sam znao da će sve biti ok, jer znam ko je obnovio, most Zemun-Borča, mnogo vrtića, udžbenika, naknada porodiljama i jedan prelepi Beograd. O da, udomljavanje velikog broja pasa i drugih životinja, što može samo DOBAR čovek...

A o rezultatima tridesetogodišnje politike Alekandra Vučića ne bih sada. Ako sam uspeo nekog da nasmejem sa Čak Norisom, neka  ostane  osmeh, da ne kvarimo. Ponesite osmeh u subotu, kad ponovo budemo u predivnoj ogromnoj koloni, da opet kažemo da u ovoj zemlji više nikad neće biti mraka.