Znao sam to. Nadao sam se čudu, ali jebiga, čuda se retko dešavaju. I sve moje spoznaje, ako ne u poslednjih nekoliko godina, a ono bar u poslednjih nekoliko meseci, danas mi ne pomažu...Jer šta je tuga za d mol, a d mol je živi kurac za odlazak nekog sa kim si bio u dnevnom kontaktu, više puta nedeljno pio  kafu,  koga si okrenuo skoro pa svako veče, da se preslišate, šta se dešava...jednom rečju, poslednjih sedam godina najbliži prijatelj.

 Ni Griva ni ja nismo ni glupi ni neprosvećeni. Obojica smo četiri godine bili potpuno svesni da retko ko pobedi karcinom. A njega je baš napao... iz svih oružja. Ali voleli smo da mu prkosimo. Prvo sam ga ja odvukao odmah nakon operacije glave na naše kultno mestu “Zi Zu”, naravno prethodno brižljivo obrijavši glavu, u suštini da mu dam punu podršku. Ipak ovo je bio povod da ga zajebavam, kako sam i tako ćelav, iako kopija kupoglavog, lepši od njega. Više od tri godine govorio sam da je preležao rak, sve dok se iz aviona moglo videti da to nije tačno.

 Griva je bio jedan od najpraktičnijih ljudi koje poznajem. Nije on hteo da uradi ništa epohalno, a zapravo verujem da je baš to uradio. Surovo realan, napravio je sebi i svojoj porodici jedan mali, običan život, a u tome zapravo i jeste suština. Otac, suprug i prijatelj za primer, koji je iz meni nedokučivih razloga, ponekad na kafi sebe želeo da predstavi kao voždovačkog dripca, što je apsolutno netačno. Griva je bio kreativni tvorac mnogih sajtova, doktor za kompjutere, odličan poznavalac tržišta tehnike, zapravo znao je sve što mu je bilo potrebno. Da popravi komp, napravi sajt, ali i jagnjeću sarmicu, promeni deci pelene...

 Čovek koji se nije mešao u politiku, koji se čak nije slagao sa mojim političkim ubeđenjima, među prvima me podržao u mojim političkim aktivnostima. Takođe, među prvima je prepoznao moj talenat za pisanje, mada ga ni jedan moj politički tekst, osim ako nije parodija nije zanimao. Objasnio mi je šta znači blog, koliko je dobro da ga imam...On ga je napravio i održavao. U početku, kad nisam umeo da sam postavim tekst, on je to radio. Ujutru na kafi pitao bih ga, kakav je, super je jel da? Kao iz topa je odgovarao, “nemam pojma zabole me kurac da čitam tvoje političke tekstove”. Koji si ti peder, odgovorio bi mu... Surovo me napadao zbog mog pisanja za druge portale “brate ti si budala, daješ svoje najbolje tekstove drugima umesto da razvijaš svoj blog”, znam ali to su portali, na mom blogu tekstove čita oko hiljadu ljudi a kod njih i sto puta više, pravdao sam se. Ma ti si budala završavao bi, tvoj blog je odlično posećen, a ja sam odustajao od dalje rasprave, rečenicom “koji si ti bandoglavi kreten”,  znao sam da nema svrhe...

 Grivina smrt je velika nepravda. Jer, napravio je kao što rekoh to što je hteo, jedan život miran tih, kako bi rekao veliki Đole. Divna ljubavna priča sa Jasminom , zlatna deca, topli dom, brat i majka, svi u krugu od par stotina metara...Dovoljno poslića za solidan život u teškom vremenu. Nekoliko prijatelja... Kultne subotnje kafe, za koje sam od četvrtka spremao fazone, često je počinjalo mojim zakašnjenjima i čuvenom rečenicom kad priđem stolu: ko noćas nije jebo plaća kafu... Nekad bi odgovorio da se i njemu posrećilo, te da neće vaditi novčanik, a nekad bi rekao, nije fer, moja deca su još mala, tvoji su porasli, lako je tebi... I sve to je prekinuto nekoliko decenija ranije nego što bi trebalo...

 Bilo je puno priča koje nisu za javnost.Bilo je teških momenata u ove četiri godine, ali nikad nije kukao. Dok  sredinom juna nije legao u postelju iz koje više nije ustao, obavljao je dužnost roditelja i supruga...Žalio se samo na zdravstvo i na gužve na onkologiji, gde samo dolaze babe, a on je najmlađi. Hrabrio sam ga rečenicom koju smo mogli da razumemo samo mi “pa brate eto šanse za neki seks, ti si za njih piletina”...

Početkom juna rekao je “brate ja umirem”. Nisam ga hrabrio lažima. Rekao sam prosto, jebiga Grivice, uključen sam 24 sata zovi me kad god hoćeš...

 Grivin život je imao smisla. Opet ću citirati Đoleta “u inat svima kad prođe zima, izdanci niknu zeleni”. A Laki i Jana su baš ti najlepši i najzeleniji izdanci, na koje je sa razlogom bio ponosan, a njegov život je bio obojen šarenim bojama.

 To je to matori moj, svašta bi još napisao, ali kako si rekao blog je posećen, pa nije zgodno da svi ti ljudi pročitaju baš sve što smo lupetali. Pronađi neki dobar kafić gore i čuvaj nam najbolji sto...

Do tada nedostajaćeš, nedostajaćeš i nek ide sve u tri pičke materine.

 Vidimo se, dobri moj ...