I sam sam pomislio da je to pre podne delovalo kao vic. Znam da bi prema mom spoljašnjem izgledu svako rekao da se ne vadim iz frižidera, te da mi je od fizičkih aktivnosti najveća ona kad praseći but stavljam u rernu, ali stvarno nije tako. Dakle tog dana prošle nedelje, sreda, četvrtak, pojma nemam, požurih u moj omiljeni velnes da odradim trening pre nekog sastanka na Terazijama. Pred velnesom, sudarih se sa Djilasom. De si majstore, pozdravim ga, evo me kaže završih, pa žurim, kako si ti, reko evo... Htedoh još nešto da ga pitam, al on odjuri prema Mileševskoj sa torbom preko ramena, opušten u farmerkama i jakni, potpuno sam..
Posle treninga odjurih na Terazije. Završim sastanak, idem preko trga Nikole Pašića prema kolima i naleteh da Marka Bastaća, ide prema Nušićevoj. Ćao, ćao, opet ćovek potpuno sam, opušteno ide gradom. Samo stotinak metara dalje u Kondinoj Nikola Jovanović...
U subotu pre protesta, dr Janko Veselinović, Steva, moj Boki, još par drugarica iz Preokreta i ja delimo na Terazijama novi broj novina Saveza sa Srbiju. Naidje Zoran Lutovac, stade sa Jankom, ostade čovek više od sat vremena. Ljudi prilaze razgovaraju, najviše sa Jankom i Lutovcem, uzimaju novine, izdelismo više hiljada komada. Traži se primerak više... A šta će narod, ovi što im je ukinut N1, valjda nemaju pojma ni da je Tito umro, a kamoli koje su to zemlje, reče predsednik da ih je osam iz evropske unije, od kojih je Srbija razvijenija. Dobro, za te zemlje nisam otkrio ni ja, pošto predsednik nije teo da nam kaže, a ja se ubi od guglanja da vidim, al ne piše nigde. Šta ćeš kad nam zavide, pa sklonili sa gugla pederi...
E vidiš, nakon ovih naizgled nevažnih dogadjaja, reših da vam opet kažem da nisu svi isti. Nešto ne sretoh ni jednog, čak ni drugoligaškog funkcionera vladajuće stranke da se slobodno šeta gradom. A ja eto u jednom, ili par dana, sretoh većinu lidera Saveza za Srbiju kako opušteno sami prolaze gradom. Janko Veselinović mi je ako smem da kažem prijatelj i znam da se on od naroda ni u čemu ne razlikuje, živi i radi kao i svaki čovek, samo od svih obaveza ne zna gde će pre, tako da retko stižemo da popijemo kafu, zbog čega je meni žao, jer on je, osim Grive, Dekija i Dragančeta, jedan od retkih sa kojim eto, volim da popijem kafu.
I onda mi jako smeta kad neko kaže svi su isti. Pa vidi majstore, eto nisu. Ne samo zbog toga što ovi moji drugari nemaju obezbedjenje, već i zbog stava prema izborima.
Malo ljudi koje poznajem će izaći na izbore. Ali, od tih koje znam da će izaći, ne poznajem ni jednog jedinog koji to radi iz ubedjenja i opšteg interesa. Svi koji na bilo koji način učestvuju na predstojećim lažnim izborima, rade to iz ličnog interesa. Neko da bi sačuvao posao, neko da bi ga dobio, neko da bi napredovao u službi...
Nema nikoga, ama baš nikoga ko veruje da je to u interesu ovog naroda i ove države. Ah da, još kako sam ubedjen da postoje mnogi koji izlaze, a znaju da je to u interesu nekih drugih naroda i nekih drugih država, a naročito pojedinaca iz ove i drugih država.
Kažu mi neki ljudi, za koje znam da mi misle dobro, aman čoveče šta će ti to? Ti si advokat, radi svoj posao i kuliraj. Razumem ih i ne zameram im. Ali ne mogu da ćutim. Kaže Boki, oće da bude advokat. A za tako nešto, treba da mu stvorim uslove. Ako bi baš da to bude, neka bude advokat u boljoj zemlji i boljem pravosudju od svog oca. Moje je da popravim uslove, na njemu je da postane advokat. Neca, takodje, neće iz Srbije. A i ja nešto ne bi da gledam unučiće preko skajpa, vibera, čega god, te nedam da mi manjina koja je dobila mrvice sa stola gospodarevog, proteruje decu po belom svetu... Nekako bi više voleo da ih vodim na Kališ i to Kališ sa drvećem, bez gondole.
Bojkot nije nikakvo srećno rešenje. Svaka politička organizacija postoji da bi na izborima učestvovala, osvojila odredjeni procenat glasova, a onda ušla u vlast, ili bar parlament i tako imala iz čega da se finansira i na taj način jača. Što se tiče ličnog interesa svih gore spomenutih ljudi, da, naravno da bi im bilo bolje kad bi izašli na izbore. Čak i na ovakvim lažnim i neregularnim izborima, Savez za Srbiju bi dobio dvocifren procenat glasova. I meni bi verovatno bilo bolje... Janko Veselinović bi kao jedan od lidera Saveza sa Srbiju bio poslanik. Mogao bi da mu kukam da mi nešto pomogne. Al šta ćeš, kad se ja ovim ne bavim da bi mi neko pomogao. Mnogi koji ne shvataju, rekli bi da jedem govna za džabe. Svoje motive medjutim, objasnio sam u prethodnom pasusu.
Spomenuti Marko Bastać od maja neće više biti predsednik opštine Stari grad. Kako sam ja odrastao i postao čovek na ovoj opštini, imam pravo da vam kažem da naprednjaci u milion godina ne bi uzeli vlast na Starom gradu. Bastać, bez obzira na činjenicu, što bi kao dosadašnji predsednik ove opštine i kao funkcioner Djilasove stranke sigurno opet pobedio, svesno predaje vlast, jer zna da je to u opštem interesu.
Moj Janko neće biti poslanik, svestan da će i dalje iz svojih profesorskih prihoda puniti rezervoar svog automobila kako bi iz Novog sada stigao u Beograd, te da će borba biti teška, naporna, iscrpljujuća...
Ali svi znamo da radimo nešto što je u interesu našeg naroda i naše države, a ne u interesu drugih naroda i drugih država. I pre svega u interesu sve naše, a ne samo njihove dece. Baš zbog interesa sve dece, nećemo dati legitimitet onome što oni zovu izbori, a zapravo je kriminal.
I zato, nemojte da me nervirate sa onom izlizanom floskulom „svi su isti“...
Nisu brate, definitivno nisu...