Frontmen „Riblje čorbe“ Bora, koji će u istoriji ostati i upisan kao lik koji je za života uspeo da postane i prestane biti legenda jer „radiće šta god hoće, ko će da mu zabrani“?, imao je jedan interesantan stih (zapravo ne sporim da on ima mnogo takvih stihova) u kome kaže da „uvek ima kolko treba govana i hleba“. Fala na pitanju ovo prvo u Srbiji nikada nije manjkalo. Ali ovo drugo, uh pa negde je baš zapelo...

Opširnije...

Da je blizu, ne bi im se dalo... Nisu oni oskrnavili njega, jer Đole se ne može oskrnaviti. On im je iznad dometa. Bio i ostao. Nikad mu ništa nisu mogli. Ne mogu mu ni sad. Ali su uvek mnogo toga lošeg mogli nama. Mogu i sad...

Opširnije...

Ovo je sigurno najbizarniji tekst koji sam napisao. Ali je i situacija koja me je dovela do toga da sednem za tastaturu veoma bizarna, a da ja za to nisam ni malo kriv. Samo, pre nego što čitalac krene sa osuđivanjem i lepljenje etiketa autoru teksta da je poremećen, lud, bezosećajan, neka dobro razmisli da li je tako, ili zapravo ovo što ću napisati predstavlja zvono za uzbunu , signal da je sve otišlo u Hondurac, kako je to govorio dobri Đole, a humor u tekstu u jednom užasnom događaju zapravo predstavlja  odbrambeni mehanizam. Neka svako donese svoj zaključak, a ja ću da pišem šta ja hoću, bar na to imam pravo.

Opširnije...

Sve je u najboljem redu. Nema potrebe za uznemirenost, a kamoli za bilo kakav oblik panike. Gradska vlast je na visini zadatka. I vodostaj je na solidnoj visini, rekli bi ovi što im stalno nešto smeta. A nisu u pravu. U Beogradu je pala kiša, što se nikada nije dogodilo. Jer na jeziku drevnih Kelta koji su osnovali ovaj grad, Singidunum zapravo znači „grad u kome nikad ne pada kiša“.

Opširnije...