DA LI VERUJEŠ MENI, ILI MISLIŠ SVOJOM GLAVOM?

 

 

Jedan moj prijatelj, čovek u ozbiljnim godinama, veoma uspešan i obrazovan reče mi pre par godina: „znaš druže nikad ne možeš učiniti dobro delo a da za njega ne budeš kažnjen“. Surovo, ali izgleda istinito. U mnogim životnim situacijama ova njegova krilatica prolazila mi je kroz glavu. 
Nemam pojma da li tako nešto ovih dana kroz glavu prolazi najboljem teniseru na svetu i našem najboljem sportisti svih vremena Novaku Djokoviću, ali ima puno pravo  da tako razmišlja.
Moj odnos prema Noletu, prevazilazi odnos prema jednom sportisti.  Evo i zašto. Bez obzira što sam odrastao u Titovoj Jugoslaviji, koja je bila mnogo respektabilnija država od ove u kojoj sada živimo, nekako nam osim sporta ni  tada nije ostalo mnogo aduta za ponos.
A nakon ratova devedesetih, bili smo omražena država i još omraženija nacija. Ponos su nam vraćali mnogi naši sportisti, pre svih zlatni košarkaši, koji su eto oterali Hrvate 95-te sa popedničkog  postolja, na koje se oni od kad su te davne večeri sa njega sramno sišli,  još uvek nisu vratili. Ne bi bilo fer da ne spomenem i koliko smo se radovali Saletovoj „trojci“ u poslenjoj sekundi utakmice, uz čuvenu rečenicu očajnog Borisa Mutića „Laka vam noć dragi gledaoci, ako vam ova noć može biti laka“. 
 
Novak je ipak neka druga dimenzija. Ponekad se pitam da li smo ga zaslužili?. Trudim se da razumem svoje sunarodnike i kad se sa njima ne slažem. Ali nikada nisam razumeo negativna osećanja, usudiću se reći čak i mržnju prema ovom čoveku. Mržnja je pre svega zasnovana na zavisti. A zavist je obično osećanje koje prati one koji ne umeju dobro da podnesu lične neuspehe.
Ne, ne  mislim da svi kao ja treba da budu zaludjenici, ustaju u tri noću da bi čekali njegov meč. Ipak poštovanje prema najvećem srprskom sportisti svih vremena moralo bi postojati kod svakog pojedinca, a naročito kod javnih ličnosti.
 
Mnogo se prašine diglo oko njegovog stava iznetog pre neki dan, a rekao bih bez razloga. Naravno, jasno je da kad najbolji teniser na svetu nešto izjavi to ima specifičnu težinu.
Gledao sam direktno preko fejsbuka taj „ live“, negde oko pet popodne na sam Uskrs. Nole je zaista rekao da ne želi da primi vakcinu, te da postoje drugi načini za jačanje imuniteta, ali čak nije bio tako eksplicitan kako to ovih dana drugi žele da predstave. Zapravo, po strani je ostalo njegovo pitanje, koja vakcina kad još nije pronadjena, kao i jasno iskazan stav -želim da imam pravo na izbor.
 
Bez obzira na ogromno poštovanje koje imam prema Novaku Djokoviću, ne moram da se u svemu složim sa njim. Da li će se neko vakcinisati ili ne, morala bi biti slobodna odluka svakog pojedinca. Što se mene tiče, ovakvu odluku, ako vakcina bude pronadjena, doneću nakon konsultacije sa svojim prejateljem lekarom. Ali da, svakako hoću da imam pravo na izbor. A Novak Djoković rekao je zapravo baš to, da bi odluku o vakcinaciji trebalo da donese svaki čovek vezano za sebe, slobodno i bez pritisaka. Ne pada mi napamet da pišem bilo šta što bi bilo u službi antivakcinacijskog lobija. Svi smo mi kao klinci primili neke vakcine i sačuvali se od nekih bolesti. Govorim, a tako sam i Novaka razumeo, o eventualnoj vakcini protiv aktuelnog virusa, kao i bilo kojoj novoj vakcini. Tu hoću i moram imati pravo na izbor.
 
Odmah nakon što je Nole izneo ove svoje stavove, oglasio se dr Predrag Kon. Za razliku od mnogih koji su njegov odgovor Noletu protumačili kao nešto strašno, smatram da dr Kon nije rekao bog zna šta. I baš u tome je stvar. Nije problem u tome šta je dr Kon odgovorio Novaku Djokoviću i šta je tom prilikom rekao, problem je u onome šta je i kome prećutao od kraja februara do danas i šta sve nije rekao, a kao ugledni stručnjak morao je reći.
 
Ćutao je na sramnoj konferenciji za novinare, pred kamerama  svih nacionalnih televizija, dok je njegov kolega Dr Šoping Milano Nestorović,  govorio o „najsmešnijem virusu u istoriji koji postoji samo na fejsbuku“, a predsednik se hvalio kako su mu rekli da se korona virus ubija rakijom. 
Nestašni novinari otkrili su da  dr Kon i dr Nestorović dugo godina ne govore, zbog toga što ljubitelj šopinga nije i ljubitelj vakcinacije, a dr Kon je veliki ljubitelj Novartisa. I onda dr Kon objasni da su se oni, eto baš sad  izmirili, te je sve ok.
 
Nešto se mislim majstore (izvinjavam se na ovome majstore ali sam voli da se tako drugima obraća) gde si baš sad našo da se miriš sa njim kad se najstrašnije nalupetao i zapravo dao alibi predsedniku za raspisivanje izbora, skupljanje potpisa, organizovanje skopova, čime se zapravo epidemija širila. I ok, lepo je da se ljudi mire, to me baš onako raznežilo, al što je sve ovo prećutao? 
 
Što ne reče svojim kolegama iz Kriznog štaba da ne plaše noću narod porukama, ili predsedniku da se u sred vanrednog stanja ne šeta sa svojom svitom po zemlji Srbiji? Ili, recimo, što smo svi bili zatvoreni, a predsednik nije bio u izolaciji, bez obzira na činjenicu da mu je član uže porodice bio zaržen korona virusom?   
Ćutao je na nipodaštavanje i ismevanje virusa, a zatim na izjave predsednika da će beogradska groblja biti mala, na idiotluke medijskih magnata o lečenju virusa spravama koje su sami izmislili. Ali kako da se tu zameri, nacionalna frekvencija je to bato moj, a to je sjajno mesto za ličnu promociju.
 
Sve to i još mnogo toga dr Predrag Kon je prećutao. I onda se odjednom odlučio da zauzme stav i preko društvenih mreža odgovori Novaku Djokoviću, koji je samo u ovoj epidemiji dao pomoć Srbiji od milion evra, a pomagao je nebrojeno puta do sad. Hoću da kažem, da li je toliko važno bilo kritički se osvrnuti na Novakove stavove, a da mu pri tom, ako je njegov toliki fan kako kaže te mu se obraća sa „majstore“, ne odgovori na logično pitanje o kojoj se to vakcini radi, ako si do sada svima i gotovo baš sve prećutao? Naravno da ovakvo istupanje nije korektno, pa čak ni mudro jer nas dodatno deli i ovako sludjene i zatrpane neproverenim informacijama. 
 
I samo na kraju da probamo da otkrijemo zašto je ćutao. Ne mogu da budem siguran, ali mogu da predpostavim.  
Mož da bidne, a ne mora da znači, da se radi o  nekoj vrsti dila. On ćuti o svemu što sam naveo, a neki drugi za uzvrat ćute o onih sedam miliona vakcina protiv „svinjskog“ gripa za koje se on iz sve snage zalagao da budu kupljene, a kad ih je država kupila, mislim da su skoro sve bačene.
A već sam u svojim tekstovima izneo stav kad se ćuti, a kad se ne ćuti. Ćutiš kad te žena proziva zbog toga što si zaboravio da kupiš mleveno meso za musaku. Tad je mudro ćutati. Ne ćutiš kad se prihvatiš glavne uloge u toku pandemije koju ova zemlja nije doživela poslednjih sto godina i kad od tebe, kao vodećeg stručnjaka. očekuju da nešto mudro kažeš.
Novak Djoković možda ima pogrešan stav po pitanju vakcina, stvarno nisam kompetentan da o tome sudim. Ali to je njegovo pravo i on samo to i traži. Da svako ima pravo na izbor i pravo na svoje mišljenje. On je medjutim veliki čovek. O sportu je iluzorno govoriti, tu je svakako najveći svih vremena. Veliki čovek je pre svega zbog toga što smatra da ljudi koji poput njega učine nešto iznad proseka, imaju obavezu da pomognu drugima. I on to  čini.
 
Dr Kon je takodje nadprosečan čovek, veliki stručnjak u svojoj oblasti medicine. Ipak negde mi se čini da za razliku od Novaka koji je uvek spreman da pomogne drugima i da širi ljubav, te u tom cilju nešto jasno i glasno kaže, dr Kon je veoma spreman da u svom interesu o mnogo toga ćuti.
 
Izgleda da i drug potpukovnik nekog voli i to je lepo. Lepo je voleti. Samo, za razliku od Novaka koji voli ljude, potpukovnik dr Kon izgleda najviše voli Novartis...