Nemam pojma šta bih vam zanimljivo rekao po povratku sa mora, osim da sam Branki saopštio da ja više Evropu ne napuštam. Što je sigurno, sigurno je. Jebo školjke, lomiš ih da bi pojeo pola grama nečeg baš odvratnog. Uspešno sam se izborio sa anoreksijom i sad da rizikujem, nisam lud...

Jedan dan, smorio se na plaži, izađem ispred hotela, obilazim neke radnje, egipatski prodavci magle me spopali: ej Serbia, my frend! Nude mi neke figurice muškaraca sa nesrazmerno velikim penisom, pitam ih dal su ludi, gde to da nosim kući, da moja žena to gleda, pa da dobije neke čudne ideje. Reko draga moja egipatska braćo, ne radim u korist svoje štete.

Odem uveče opet tamo sa Brankom i Bokijem da nas dvojica kupimo kačkete uredo zaboravljene u Beogradu. Oni svi šatro oduševljeni što me vide, opet viču sa svih strana eee my frend, Serbia. Zajebava me Branka, kaže, baš si puno prijatelja stekao za kratko vreme. Reko jebiga takav sam druželjubiv. A oboje znamo da nisam. Težak sam drkadžija.

Nju su inače svi zvali Šakira. Njima je svaka plavuša Šakira. Neki lik nudi kačket za 8 eura, Branka mu daje 5 za dva. Ovaj ne veruje. Kaže mi Šakira užas. Reko, meni si bato našo da pričaš, od obdaništa sam sa njom. Ali vidi my frend, nemaš ti pojma ko je ona. Jer prvo ona nije užas, samo je zajeban igrač kad hoče da je varaju. Drugo, ona nije Šakira samo je farbana plavuša. I meni je to ok. Znaš šta još, nećeš verovati , ali ja volim kad ona izbaci i sisu i dupe, nisam ljubomoran.Ona je moja žena ne moje vlasništvo, mi za žene ne dajemo zlato i kamile. Mi im dajemo srce u zamenu za srce. Ok my frend i kod nas se neko zajebe, ja srećom nisam. Ali i oni što se zajebu ne gledaju ženu kao roba. Vole ih, ili bar vole njihove obline, ili mozak, ili bar oralno umeće, neki kuliranrsko. Kako god, naše se žene kupaju u kupaćem kostimu, neke i u toplesu, a o Adi Bojani ne smem da ti pričam, stradaće ti čuka. I nama je to super. Naše žene ako zatrudne imaju pravo da abortiraju ako to žele, moja nije nikad, čuvao sam je. Da znam i kod nas ima pogrešnih odluka. Ali te odluke sami donosimo i sami za njih snosimo posledice. Jer to je naš izbor, osim ljudi na vlasti, ali to je neka druga priča. A vi? Vi vaše žene terate na plažu umotane u ćebe. Kupaju se u punoj ratnoj opremi. Kad si video sisu zadnji put? Istog dana kad je Bajden poslednji put jebo? I posle vam je svaka plavuša Šakira... Ne ide to tako, ali ne razumeš ti to my frend.

Svašta bih mu još rekao, ali sam čuo da su Egipatski zatvori zajebani, bolje da ne probaju na meni te nesrazmerno velike penise.

Nisam mu rekao da i kod nas postoje ljudi koji žene tretiraju kao krave, neki su čak veoma obrazovani jedan je moj kolega advokat. Bilo me blam, jebiga, ko će da mi zabrani da navijam za nas.

Pre neko veče je bilo baš zabavno. Kuliram u sobi, stavio slušalice na uši i slušam Đoletovu „Galiciju“, sve u želji da izbegnem zvuke egipatskog tehna. Kako reče Bata u „Lajanju na zvezde“, „.. tko nije vodio decu na zagrebački velesajam, taj ne zna što je to patnja“, dodao bih da ima nivo više. Ko nije bio prinuđen da čuje egipatski tehno ne zna šta je to patnja. Nemojte guglati pojam „egipatski tehno“ sad sam ga izmislio. Iz kuliranja me dakle trgne Branka kaže ej dete nam na terasi. Terasa je prizemna izlazi na plažu i na nju može svako da uđe. Reko, Boki nije dete, ima 18 godina. Kaže ne zajebavaj bre eno ga Boki na plaži sa nekim društvom, a nama je na terasi crno dete. Reko, ok, reci mu „iš u Šišatovac“ i stvar rešena, a mislim se, otkud ovde crno dete iz Šišatovca, Egipćani ne prave makovnjaču. Izađem, stvarno crno dete. Za svaki slučaj kažem mu iš u Šišatovac, ali ništa. Crno dete me gleda i plače. Kaže Branka jao jadan, aj mu nađemo mamu i tatu. Reko ako mu ne nađemo mamu i tatu jadni mi, ne želim da ga vodim za Beograd, ja bi i ove moje dao na usvajanje ali ne vredi, punoletni su.Utešim dakle crno dete ustanovim da definitivno nije iz Šišatovca, sladak mali, zagotivio me. Ok mene je lako zagotiviti. Naravno odmah krenem na recepciju sa njim reko, bolje da ga predam tamo dok se ne vežemo. Ovi tamo nađu njegove. Najbolja fora je što oni nisu ni primetili da ovog malog nema, imaju puno dece, verovatno su pravili novo pa se zaneli, a ovaj odlutao. Kažem ja njegovom ćaletu, prijatelju samo ti jebi nemam ja ništa protiv, nego čuvaj decu, ja ovog ne mogu da vodim za Beograd, serem protiv vlasti na raznim portalima, a predsednik nam zapretio ukidanjem tople vode ko ide na more, ne bih mogao zimus da ga kupam. Lik me gleda i kaže What the fack? Kod nas u Keniji nema takvih likova, što ste ga takvog izabrali jebem vas blentave?