MNOGO TRAŽE A MALO MI DAJU TERAJU ME DA PLAČEM NA KRAJU

Retko ko ima takvo mesto za razmišljanje ili kuliranje, kako god, ili kako kad... Ovog vikenda sjebana mi je koncepcija. Ne samo meni.

Sa krčedinske ade nekoliko bilmeza, definitivno pod težim opijatima, maltretirali su dva dana ogromnom količinom decibela više hiljada ljudi, najgorom vrstom muzike, ako se to može nazvati muzikom.

 

Ma da nisam uspeo da čujem svoje misli, trudio sam se da to ne utiče preterano na mene. Nemam više sitnu decu a unuci nisu stigli. Za razliku od mnogih drugih koji su ozbiljno uznemireni. Moja drugarica i komšinica, pozvala je rečnu policiju, rekla, jebeš ti ovo, sela sa mužem u kola i otišla daleko, jer je neko ozbiljno uznemirava na njenom tlu. A ja sam sa svog mesta, sa koga se ovog vikenda nije moglo razmišljati, uz pomoć dvogleda, gledao šta znači nedostatak pravne države, na sred kako bi Štraus rekao „Lepog plavog Dunava“. Patrolni policijski čamac je stigao.Zadržali su se dvadesetak minuta na ostrvu i po mom opažanju, napisali im prekršajne prijave. Nakon toga, čamacje zaplovio u pravcu Slankamena. Nisu prošli ni stotinak metara, a sa ostrva je već ponovo odjekivalo „svako veče dečko novi, srušeni su moji snoviii...“, baš sam se edukovao, a? Ruganje pravnom sistemu i policiji nastavilo se tokom celog dana, jer se nadležni organ čiji je ministar lik čudnog pogleda, zauzet stvaranjem srpskog sveta, oglušio o mnogobrojne pozive ljudi koji su u očaju objašnjavali da nekoliko „vukova sa Manjače“ zajebava policiju i sve nas zajedno.

Po istom principu naprednjaci su opet formirali vlast u Beogradu. O da naravno da je teško kad dve godine pokažeš ne sve, jer sve svinjarije ne bi snimio ni supermen, a ne dva matorca poput mog prijatelja profesora Ace Simića i mene, ali svakako mnogo toga. I kad god smo to snimali ostali smo zaprepašćeni. Sećam se da mi je Aca jednog kišnog prohladnog popodneva na Prokopu rekao “jebote šta je ovo”, ugledavši smetlište na mestu na kome bi trebalo da bude železnička stanica, glavna, ili bar najglavnija, jer onu glavnu koju smo svi znali i do koje smo stizali čime oćeš, peške, “dvojkom”, busom, su sklonili po nalogu bogatih investitora koji su izgradili “Beograd na vodi”, da podsetim na poklonjenom zemljištu I tako zaradili brdo para prodajući kvadrate po enormnim cenama. Antologijsku rečenicu “šta je ovo jebote” izgovorila je i moja kuma Kristina kad smo iz pravca Zetske ušli u razvaljenu ulicu u kojoj smo odrasli. Isto to izgovorio sam i sam kad sam na Kališu video bezrazložno posečena najlepša stabla, pod kojima sam se kao klinac ljubio sa Brankom (Branka ime moje žene, ne Branko da ne bude zabune, ne želim biti ministar u ovom sazivu). Mnogo puta ponovio se isti scenario.

Aca je danas odbornik u gradskoj skupštini. Pokušao je da govori o nečemu od ovoga o čemu pišem, ali ga je loš naprednjak u pokušaju i loš socijalista na funkciji predsednika skupštine zaustavio. Čekaj jesam rekao loš socijalista? I ja svašta pišem, to je pleonazam. Socijalista samo može biti loš. Rekao bih i gadan. Zapravo mnogo loš i mnogo gadan.

Skoro da nema gadnije. Osim kad kažeš da nikad nećeš sa SNS-om jer su oni o tebi pričali loše, a onda obmaneš svoje malobrojne glasače i odeš sa njima, sa kojima inače nikad ne bi…

A rekao sam vam, nije da nisam. Ima zabeleženo. Više puta. Nema veze, nastaviću ja i dalje da vam to pokazujem i Aca je raspoložen da snima. Dakle, idu izbori i borba se nastavlja.

Ne, ne kao ono što kažu naprednjaci, da predaja nije opcija. Pa logično da nije, kad su već sve predali. Sad predaju jedni druge, pa mi je to zabavno.

I baš kad sam završavao ovaj tekst sa krčedinske ade začuo se urlik najgoreg treša „mnogo traže, a malo mi daju teraju me da plačem na kraju“.

Au brate, pa te ribe o kojima peva taj nesrećnik iste kao gradska vlast u Beogradu...