Ustala je Srbija. Izdigla se iz pepela. Komšije sa zapadnog balkana pucaju od ljubomore, evropski parlament svestan da smo ih prestigli. Kristofer Hil na vezi sa Bajdenom, operativci svih tajnih službi velikih svetskih sila zbunjeno se češaju po potiljku. Ne može nam niko ništa jači smo od sudbine, jer Banka Poštanka štedionica u Karavukovu je otvorila bankomat, koji će, evo kroz suze radosnice vam pišem, raditi 24 sata dnevno.
Rekoh, Hil je na stalnoj vezi sa Bajdenom, ali i čelnim ljudima Cia, jer Ameri još nemaju bankomat, te po nalogu svog predsednika Hil se muva po Karakuševu sa jednom jedinom skrivenom namerom, da otkrije kako funkcioniše ta čudesna naprava koja izbacuje novac kad u nju ubaciš karticu. Ključni čovek za pomoć Amerima u otkrivanju sistema rada bankomata, koji će ponavljam, meštanima Karakuševa biti na usluzi 24 časa, mogao bi biti pomoćnik predsednika opštine Odžaci, Igor Praća. Jer on zna kako je do svega ovoga došlo. Ako ne on ko, ako ne sad, kad?
Od pomoći Amerima bi još bili članovi ansambla za uveseljavanje prisutnih na svadbama i saranama, čiji je umetnički naziv “Garavi sokak”, naravno nisam siguran da li su voljni da otkriju bezbednosne informacije o radu bankomata, ali su svakako spremni da se sa Hilom dogovore i prilikom otvaranja prvog bankomata u SAD, ovaj trenutak uveličaju svojim učešćem u kulturno-umetničkom programu. Jer vidi, onu njihovu stvar kad kukaju skeledžiji da ih preveze preko, razumeće svi Njujorčaniji, kojima ribe žive sa druge strane reke Hadson u Nju Džerziju.
Osim “skeledžije”, moji predlozi pesama za izvođenje u ovim uzvišenim prilikama u centru Njujorka su sledeći stihovi:
“Bankomate tvoj je poso lagan
Imaš više para nego Đilas Dragan” ili
“U čast bankomata dižemo galamu,
volimo ga ko Vučić salamu”
Ipak najprigodniji stih za kampanju svakako je:
“Bankomate, daj nam naše novce,
Mi ćemo i dalje, glasati ko ovce”.
Što se tiče Karakuševa, kažu da imaju i novu seosku himnu koja glasi:
“Baš nas briga dal imamo leba,
Tu nam je bankomat kad god nama treba”