2. Blog
Pogodaka: 802

Kad god padnem u apatiju zbog svog aktivnog učešća u političkom životu, a još više zbog čestog javnog iskazivanja svojih stavova, opterećen pitanjem zašto to činim, stigne mi odgovor.

Kako u cilju očuvanja svog mentalnog zdravlja izbegavam televizije sa nacionalnom frekvencijom i ovog puta sam sa zakašnjenjem otkrio da je predsednik u kasnim večernjim časovima uz pomoć kamera i mikrofona, vikao na sve nas.  

Predsednik se ovog puta žalio na ljude koji ga nazivaju svakojakim imenima, koristeći brdo vulgarnosti, koje navodno oni koji ga ne vole upućuju njemu, a potom nazvao kretenima sve one koji se raduju pobedi Bajdena na predsedničkim izborima u Americi, pozivao na svoje ubistvo...

I tako me podsetio zašto ne smem da zaćutim.

Pogodaka: 744

U pauzama svojih poslovnih aktivnosti proteklih dana, dok sam pokušavao da se opredelim šta me u sociološko-psihološkom smislu više zabavlja, napuderisana plavuša na mestu ministarke koju ne volim, ali mi je prvi put simpatična zbog slogana “kad ti je smorno šutni socijalistu u dupe”  (jer njih i treba šutirati što češće i što više), posebno ako je direktor javnog preduzeća, a kao ubeđeni levičar platu mora kamionom da odveze kući, uz puno poštovanja nove gradacije nisko, niže, socijalista, ili usplahireni salonski intelektualci sa društvenih mreža koji ništa ne čine da bi se vlast u Srbiji promenila, ali su zacenjeni u nepokolebljivoj podršci jednom od kandidata na predsedničkim izborima u Americi, kao i u svom ubeđenju da će pobeda jednog ili drugog u ovoj dalekoj zemlji odlučujuće uticati na položaj Srbije u svetu, kao i na živote svih nas u ovoj nesrećnj zemlji, oglasio se čovek čiji se glas odavno morao čuti…
Pogodaka: 889

Kad te iz porodilišta donesu u Dušanovu, a onda tu odrasteš, provedeš detinjstvo i mladost, Kalemegdan ti prostorno dođe kao produžetak dnevne sobe. A emotivno...emotivno ti Kališ bude mnog toga. Pričali su mi pokojni ćale i keva da sam na njemu i prohodao.

Kasnije, kad sam krenuo u školu, umeli su da nas tamo odvedu da se izludujemo po celo popodne. I kad god sam po kući izigravao Duleta Savića i Pižona roditelji bi me samo strogo pogledali i rekli “Bratislave, loptu pod mišku, gubi se na Kalemegdan“.

Pogodaka: 749

Sada dalekog 9. marta 83-će godine prošlog veka negde na uglu današnje Resavske i Bulevara, dvojica jermenskih terorista ubili su tadašnjeg turskog ambasadora. Pojurili su ih slučajni prolaznici. Student Željko Milivojević iz Inđije poginuo je pogođen hicima iz “duge devetke” jednog od terorista, a ranjen je i penzionisani oficir koji je pokušao da jednog teroristu zadrži golim rukama, ranjena je i slučajna prolaznica. Jedan terorista je ranjen i uhvaćen negde na početku tašmajdanskog parka, a drugi je uhvaćen istog dana u pokušaju da se domogne Mađarske.

Pogodaka: 977

 

U nekim trenutcima mi se čini da ne umem da objasnim svoju potrebu učešća u političkom životu, ili bar javnog iskazivanja stavova u kojima ne krijem da mi se aktuelni režim gadi. I onda kažem sebi daj čoveče gledaj svoja posla, koja svaki čovek koji ima porodicu i posao ima toliko da mu dan proleti kao sat.

Pogodaka: 837

U opštem ludilu nedelje koja lagano ističe, u kojoj sam krajnjim naporima zbog Brankinog opravdanog odsustva pokušavao da uspešno obavim privremenu ulogu samohranog oca, koji se trudi da reši srednjoškolsko fakultetske on-line probleme svoje smotane dece, te da brine i o razmaženom kučetu koje zbog spomenutog Brankinog odsustva u inat meni kenja 57,8% više nego u redovnim prilikama, između borbe za advokatski hleb sa sedam kora i svog političkog angažovanja, jedne večeri obradovao me moj kolega sa faksa, što bi reko Kesić JEDAN ČOVEK, čestitkama Miši, Stevanu, Ljilji, Aci, Branku Miljušu, Boži Vukoviću, meni i ostalima na uspešnom bojkotu. Niste gledali a?

Pogodaka: 1002

Neki poznanici i prijatelji mi zameraju činjenicu da u svojim tekstovima i objavama imam običaj da opljujem ljude u danu njihove smrti ili neposrdno nakon toga. Uopšte nisam siguran da je izjava „o pokojniku sve najbolje“ proistekla iz hrišćanstva, al aj sad... Vidi, ako je neko u životu bio smrad i činio zlo, sama činjenica da je dobio titulu pok. i preselio se na onaj svet svakako ga ne amnestira. Smrad je smrad, živ ili mrtav, sve jedno, ono što je učinjeno onaj što je preminuo svakako neće popraviti. I uostalom aj da se dogovorimo. Iskreno, verujem da ja nemam neprijatelja, ali svakako da ima ljudi koji me ne vole. I bez obzira na činjenicu što ću se ja sa mojim prijateljem vrsnim kardiologom truditi da pomerim dan mog preseljenja na onaj svet, taj dan će doći. Zamolio bih ovom prilikom sve ljude koji misle da sam ja debeli advokatski smrad, ili recimo bot Janka Veselinovića i Dragana Đilasa, lažljivi, prljavi i pokvareni inteletualac, nemam pojma šta bi sve mogli o meni da kažu, stvar je dobre namere tog finog sveta. Dakle zamolio bi, da u slučaju da dočekaju dan moje smrti (što im ja iskreno ne želim), da tog dana pljuju po meni najžešće, kao nikad do tad. Važno je ostati dosledan, ali ne želim da me žale oni koji me mrze, niti da tri osobe koje će nadam se da me isprate na onaj svet, saučešće primaju od ljudi koji me ne vole niti poštuju.

Pogodaka: 847

Kad se danas nakon skoro 30 godina setim čuvene rečenice tadašnjeg predsednika Srbije kojom se branio od dosadnih novinara “to nije u mojoj nadležnosti”, simpatično mi je smešan mladi Bratislav, student prava, kome je ova rečenica išla na živce, da ne kažem na neke druge organe u donjem delu tela. Jer koliko god ova rečenica od tadašnjeg predsednika u suštini nije bila ispoštovana, ona predstavlja istinu u formalno-pravnm smislu, ali i želju tadašnjeg predsednika da sakrije činjenicu da odlučuje o svemu i prekoračuje svoju nadležnost. Mnogo toga nije u nadležnosti predsednika Srbije ni tada ni sada, jer su te nadležnosti jasno predviđene ustavom i zakonom.

Pogodaka: 1024

Voleo sam te odlaske u Sokobanju. Obično je to bilo nakon ispitnog roka, tako da je to bio nekad zasluženi a nekad nezasluženi odmor od pravne nauke. Cakin i moj odnos, bio je različit u različitim fazama života. Valjda to tako mora da bude, jer jebiga, kad sa samo jedanaest godina dobiješ ono što se po rođačkoj formaciji na srpskom zove maćeha, ne možeš baš da budeš oduševljen, jer si još uvek pod uticajem Pepeljuge ili Snežane. Ali, život piše romane. Danas kao odavno zreo čovek, nekako mislim da je Caka bila moj prijatelj i osoba koja je ostavila deo sebe u želji da ja postanem ispravan čovek, a svakako je ostavila deo sebe i u odrastanju moje dece, na čemu ću joj ja doživotno biti zahvalan.