Vidi, da odmah na početku razjasnimo jednu stvar. Ne pišem ovo iz ličnog interesa, jer kao korisnik stambenog kredita sva sporna pitanja sa bankom rešio sam sporazumno, zapravo ne ja, Branka. U mojoj porodici kad nekom treba da se pripreti ja pustim nju. Tako je ona jednog dana otišla u banku i rekla im „aj se dogovorimo“. E sad vidi, meni je jako poznat taj njen stav, ili se dogovoramo ili sam ja najebo, tako da u startu prihvatam njen predlog. Sa godinama postajem mudar. Izgleda da je i neko u banci takođe bio mudar, kaže rekla sam im ili smanjujte ratu, ili ću da vas tužim, pa vi vidite. I oni pristali, jebiga, Branka ne čeka Jorgovanku da je štiti. Sa druge, poslovne strane, nismo ni ona ni ja hteli da se bavimo sporovima protiv banaka. Iz više razloga, a jedan od njih je i taj što sam očekivao pritisak međunarodnih institucija, te su mi bez obzira što je po zakonu jasno da su banke prevarile gotovo svakog svog klijenta u ovoj zemlji, ipak ishodi ovih sporova izgledali neizvesni. A kao što znate, odavno imam stav da u Srbiji nema pravne države. Nemam dakle nikakav lični razlog da pišem ovo što ću ovde reći.
Opširnije...
