U poslednjih par godina često govorim da je Boki jedina osoba na planeti koju smem da zezam, a da zbog toga ne trpim posledice. Ali to je samo delimično tačno. Volim nekad da zezam Branku, ali to je obostrano. Nikad to nije podjebavanje, cinizam, ili ruganje, to nije moj stil. Prosto volim da se zezam na svoj ili na račun sebi dragih ljudi. U tom zezanju često kažem Branki da sam joj mnogo puta do sada spasio život. Ovo „mnogo puta“ je moja slobodna forma. Ali jednom stvaro jesam. Ima od tada tridesetak godina...

Opširnije...

Bilo je razloga za strepnju, nije da nije. Prvo, Janko od kad smo proletos ustanovili da Rajojičičičić stvarno postoji, baš se razjari kad ga vidi. A Vesić…Šta tu da vam objašnjavam, dovoljno je samo reći njegovo prezime. E sad vidi, ne volim ja kad se ljudi svađaju, tako da bi se potrudio da Janka izmirim sa njima, a onda bi morao da ih vodim na kafu. I sad, zamisli da me neko vidi sa Raojičičićem i Vesićem na kafi, realno je blam, jel da?

Opširnije...

Impozantno zdanje zgrade Pravnog fakulteta u Beogradu u Bulevaru Revolucije 67 (danas Bulevar Kralja Aleksandra) nije bilo samo mesto na kome sam mukotrpno sticao zvanje i znanje. I to ne samo ono na osnovnim studijama. Tamo su se odvijala i predavanja u okviru pripreme za polaganje pravosudnog ispita, kao i još neka predavanja u kojima sam kao advokat pokušavao da se dodatno osposobim i edukujem. Mimo toga, u ovoj zgradi dogodilo se nešto što će kasnije odrediti dalji tok mog privatnog života.

Opširnije...

Svako od nas ima nekog prijatelja iz mladosti koji pravi brljotine, a mi smo tu da mu pomognemo, sačuvamo, amortizujemo… Jer prijatelji ostaju prijatelji, otpevao je odavno pokojni Fredi Merkjuri. Tako smo Sima i ja drugari još iz obdaništa. Malo su ga razmazili, malo nije imao sreće i umesto da samnom bije teške advokatske bitke počeo je u jednoj fazi života da pravi gluposti.

Opširnije...

Uvek je lepo zbrisati iz Beograda, naročito pred novu godinu kad su svi u delirijumu, kao da je kraj sveta, a ne kraj još jedne prilično bezvezne, ili kako je veliki Đole govorio"koronule" godine. Meni je uvek zanimljivo, sa Brankom samo tako može i biti.

Opširnije...

Da li Bil Gejts hoće da me čipuje, to ne bih umeo da vam kažem, ali gugl izgleda jeste napravljen samo da bi meni dizao pritisak, drugo objašnjenje nemam. Jer vidi, stigne mi na telefon u favoritima kratak isečak gostovanja Ljiljane Smajlović u jutarnjem programu tv prva. Ni kraćeg inserta, ni više apsurda. Reč apsurd ovde shvatite kao eufemizam, dakle potvrdu da ja postajem pravi matori, pristojni intelektualac, upotrebio bih u kafiću sa Dekijem Grivom i Dragančetom, (koji su mi inače zabranili da ih spominjem jer ne žele da budu predmet „operativnog rada“ pošto samnom samo lupetaju o seksu a politika se zaobilazi), drugačiju reč, a ne apsurd. I ne bih pogrešio. Ali ajde da ne dajem skroman doprinos zagađivanju medijskog prostora.

Opširnije...

Jel si ti onog Simu iz one kolumne o marihuana izmislio? pita me pre neki dan jedan drug. Skoro da sam se uvredio. Moje su price stvarne, iskrene i živopisne. Naravno da Sima postoji. I na moju žalost prijatelji smo od prvog osnovne dakle 46 godina. Jer nije to za neku pohvalu, ili jeste, ko će ga znati…

Opširnije...

Podsetio me Deki u nedelju na kafi na staru priču da “građanske porodice“ u Beogradu nakon ulaska komunista u Beograd, sve do sredine pedesetih godina prošlog veka nisu smele da pohuju meso, jer su morale da ih prethodno dobro izlupaju čekićem, a nikako nije bilo “poželjno” da komšije ćuju da se kod njih živi „široko“, jer većina naroda jeste živela u velikoj oskudici. Kakva je sličnost između ove pojave i Tome Mone i njegovog putovanja sa “dva velikana”? Velika… Ajde da pokušam da objasnim.

Opširnije...